U centru Bujanovca tokom noći osvanuo je plakat posvećen Ridvanu Ćazimiju, poznatom kao komandant Leši, što je izazvalo brojne kontroverze. Ovaj baner, koji je promovisan u sklopu manifestacije „Dani komandanta Lešija“, ubrzo je uništen od strane nepoznate osobe koja je na njega napala palicom. Incident se dogodio u ranim jutarnjim satima, a nadzorne kamere su zabeležile trenutak kada je napadač, maskiran kapuljačom, upao i razbio plakat, posebno udarajući u deo gde je bilo prikazano lice Ćazimija.
Ridvan Ćazimi je bivši komandant Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB), koji je poginuo 24. maja 2001. godine. U albanskoj zajednici se smatra herojem, dok većina srpske javnosti njegovu ulogu doživljava kao terorističku. Njegovo delovanje, uključujući vođenje oružanih sukoba protiv srpskih snaga, dovelo je do produženih tenzija u regionu i izazvalo patnje lokalnog stanovništva.
Manifestacija „Dani komandanta Lešija“ se svake godine održava u Bujanovcu i Velikom Trnovcu, uključujući polaganje cveća na mestu pogibije, kao i posete memorijalnoj kući i muzeju. Tokom ove manifestacije, lokalni politički predstavnici iz albanske zajednice tradicionalno učestvuju, što dodatno podstiče različite reakcije i kontroverze. Ovogodišnja je posebno bila pod budnim okom javnosti zbog skandaloznog plakata koji je izazvao dodatne rasprave o Ćazimijevom nasleđu.
Incident sa plakatom dovodi do pitanja o slobodi izražavanja i kontroverzama koje se javljaju u vezi s likovima iz nedavne prošlosti ovih prostora. Dok jedni u Ćazimiju vide simbol otpora i borbe za prava Albanaca u regionu, drugi ga smatraju odgovornim za nasilje i destabilizaciju koja je usledila tokom sukoba.
Reakcije na ovaj događaj su raznolike. Podrška manifestaciji sa strane albanske političke elite ukazuje na to da se i dalje odaje počast Ćazimiju, dok opozicija u Srbiji naglašava potrebu za pomirenjem i zajedničkim razumevanjem. Ovaj kontrast između percepcija i interpretacija istorije stvara tenzije koje se osećaju u svakodnevnom životu građana.
Mnogi stanovnici Bujanovca su izrazili zabrinutost zbog ovog incidenta, poručujući da je nasilje samo dodatno pogoršalo situaciju u već podeljenom društvu. Ove tenzije se ne razlikuju samo u pogledu istorijskih figura, već i u načinu na koji se pristupa pomirenju i dijalogu među zajednicama.
Pored specifičnih lokalnih previranja, incident sa plakatom ukazuje na šire društvene i političke fenomena koji obeležavaju postkonfliktna društva. Usled emotivnih tereta prošlosti, teško je doći do zajedničkog okvira za razumevanje i napredak. Ovaj događaj postavlja pitanje o tome kako se zbrinuti sa lokalnim i nacionalnim identitetima koji su oblikovani kroz istorijske sukobe.
U razmatranju budućnosti, važno je učiniti napore ka otvorenom dijalogu i pomirenju. Bez obzira na različite poglede na prošlost, svi građani imaju pravo na svoja sećanja, a fokus na zajedničke interese mogao bi biti ključno za prevazilaženje razlika. U ovom kontekstu, pitanje Ćazimijevog nasleđa i dalje ostaje bolna tačka, kako za pojedince tako i za šire društvene grupe.
Na kraju, incident sa plakatom, iako osvaren sa namerom da naglasi poštovanje prema Ćazimiju, dovodi do novih nesuglasica, ponovo otvarajući pitanja o identitetima, pravdama i raspravama koje treba da se odvijaju u potrazi za dugoročnim mirom i stabilnošću u regionu. Ove tenzije nisu samo lokalni fenomen, već deo šireg evropskog konteksta u kojem se suočavaju nasleđa iz prošlosti i težnje ka budućnosti.
