U Specijalnom sudu Kosova u Hagu, Sabit Januzi i Ismet Bahtijari, osuđeni za zastrašivanje svedoka, pušteni su na slobodu nakon samo 15 dana od izricanja presude. Predsednica suda, Ekatarina Trendafilova, odobrila je njihovo puštanje na uslovnu slobodu nakon što su odslužili dve trećine izrečene kazne od po dve godine. Ova odluka usledila je nakon što su januara 2024. godine sklopili sporazum o priznanju krivice, izražavajući kajanje za svoje postupke.
Januzi i Bahtijari su uhapšeni 6. oktobra 2023. godine, zbog sumnje da su, u aprilu te godine, dva puta posetili kuću jednog svedoka u postupku protiv Hašima Tačija, Kadija Veljeljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija, preteći mu i zastrašujući ga. Ova presuda je izazvala zabrinutost među posmatračima, koji ukazuju na širu sliku zastrašivanja svedoka u regionu, posebno među Albancima na KiM.
Sud je do sada često naglašavao nedopustivost zastrašivanja svedoka kao ozbiljan problem koji ometa pravdu. Njihova presuda je izazvala sumnju u doslednost i rigoroznost naših pravosudnih sistema. „Teška krivična dela, kao što su zastrašivanje svedoka, moraju se strogo kažnjavati“, ponavljali su više puta. Ipak, oslobađanjem Januzi i Bahtijarija, čini se da se postavlja pitanje efikasnosti ovih težnji.
Takođe, sličan slučaj se desio i sa Saljijom Mustafom, koji je bio osuđen za ratne zločine nad albanskim civilima na KiM 1999. godine. Njegova kazna je izvorno bila 26 godina, zatim smanjena na 22, a trenutno je postavljena na 15 godina. Prema trenutnim predviđanjima, on bi mogao biti oslobođen već 2030. godine, nakon što odleži 10 godina zatvora.
Ovi slučajevi dovode u pitanje pristup pravde i suočavanje sa prošlošću na Kosovu. Pravosudni sistem, koji bi trebao biti simbol pravde i odgovornosti, često se suočava sa zabrinjavajućim kritikama zbog svojih odluka.
Uprkos kritikama, sudije su isticale da se borba protiv zastrašivanja svedoka mora nastaviti kako bi se omogućilo pravedno suđenje. Ipak, oslobađanjem već osuđenih pojedinaca, pitanje pravednosti i odgovornosti ostaje otvoreno.
Osim toga, kritike dolaze ne samo iz pravosudnih krugova već i iz šire javnosti. Mnogi smatraju da ovakva praksa može stvoriti osećaj impunosti među onima koji se bave krivičnim delima, delujući kao podsticaj za dalje nelegalne aktivnosti.
Oslobađanje Januzi i Bahtijarija dolazi u trenutku kada se na Kosovu vodi sve veća debata o pravičnosti i efikasnosti pravosudnog sistema, naročito u kontekstu osvetljavanja prošlosti sukoba i zadovoljavanja pravde za žrtve. S obzirom na to da se pitanje odgovornosti i pravde za brojna krivična dela i ratne zločine čini sve težim, bilo bi neophodno preispitati pristup koji se trenutno primenjuje.
Kako se situacija na Kosovu razvija, tako se otvaraju i nova pitanja o pravdi, odgovornosti i istini. Za sada, činjenica je da su Januzi i Bahtijari pušteni na slobodu, što može postaviti dodatne izazove u kontekstu sprovođenja pravde i zaštite svedoka u budućim procesima. Ova situacija zahteva pažnju i analizu kako bi se osiguralo da pravosudni sistem ne postane trusno tle za nekaznenost i neodgovornost.
