Prvi sud u Beogradu doneo je odluku u slučaju M. T. (39), koji je 7. marta napao ministra kulture Nikolu Selakovića. Nakon što je postignut sporazum o priznanju krivičnog dela, sud je osudio M. T. na uslovnu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, uz roka provere od četiri godine. Ovu informaciju potvrdilo je Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu.
Tokom saslušanja, M. T. je priznao da je izvršio krivično delo ugrožavanje sigurnosti, što je doprinelo bržem rešavanju slučaja. Pre nego što je dogovoren sporazum, branilac optuženog je sugerisao da se postigne dogovor koji bi uključivao kaznu od šest meseci, uz uslov da se kazna ne izvrši ukoliko osuđeni ne počini novo krivično delo u roku od dve godine. Međutim, nakon daljih pregovora, odlučeno je da se kazna produži na godinu dana, uz uslov da se kazna neće izvršiti ukoliko M. T. ne prekrši zakon u naredne četiri godine.
S obzirom na to da je M. T. pored ugrožavanja sigurnosti ministra, fizički napao Selakovića, zadajući mu udarac u lice, tužilaštvo takođe razmatra mogućnost pokretanja postupka za krivično delo laka telesna povreda. Ovo delo se goni po privatnoj tužbi koja bi se podnela nadležnom sudu.
Incident se dogodio u trenutku kada je ministar Selaković bio u javnom prostoru, što je dodatno izazvalo zabrinutost zbog nasilničkog ponašanja prema javnim funkcionerima. Država nastoji da stvori sigurnije okruženje za sve svoje građane, a posebno za one koji obavljaju javne funkcije, i takvi incidenti mogu postaviti temelj za dodatne zakonske intervencije ili promene u razumevanju i tretmanu nasilja.
Uzrok napada nije u potpunosti istražen niti objašnjen u javnim osvrtima i izjavama nadležnih, ali je poznato da se ovakvi incidenti često javljaju u kontekstu rastuće netolerancije i nasilja u društvu. Razni analitičari i komentatori ističu da napadi na javne ličnosti mogu da imaju i šire posledice, kako na političku klimu, tako i na percepciju sigurnosti među građanima.
Ovde je potrebno naglasiti kako je redosled postupka odraz funkcionalnosti pravosudnog sistema, koji može efikasno da reši slučajeve putem sporazuma. Početak procesa ugrožavanja sigurnosti i fizičkog nasilja nije samo pravno pitanje, već i društveno pitanje o tome kako se odnosimo jedni prema drugima u civilizovanoj zajednici.
M. T. će biti pod nadzorom tokom probacionog perioda od četiri godine, tako da će sve njegove aktivnosti biti povremeno praćene kako bi se utvrdilo da li poštuje pravila i uslove koje je sud postavio. Kršenje tih uslova dovodi do mogućnosti izvršenja kazne zatvora.
U svetlu ovog incidenta, ministarski kabinet može razmotriti dodatne mere zaštite za javne ličnosti i potencijalne strategije za smanjenje nasilja u društvu, kao i edukaciju građana o tome koliko je važno poštovati različita mišljenja i ljude koji ih zastupaju.
Ovaj slučaj predstavlja još jedan dokaz kako konflikti u društvu mogu eskalirati do tačke fizičkog nasilja, što je nesvrsishodno i nepromišljeno. Društvo se suočava sa izazovom u oblikovanju kulture dijaloga i poštovanja, što bi moglo doprineti smanjenju ovakvih incidenata u budućnosti.
