Premijer Ujedinjenog Kraljevstva potvrdio je da je potpisao sporazum kojim se kontrola nad arhipelagom Čagos predaje Mauricijusu. Ova odluka uključuje i ključnu vojnu bazu Dijego Garsija, koja će i dalje biti iznajmljena od strane britanske vlade. Tokom obraćanja u Herfordširu, ser Kir Starmer je naglasio da je procena razloga za ovu odluku „strogo poverljiva“.
Ovo je značajan korak za britansko-mauricijanske odnose, ali i uzburkava političku scenu u Velikoj Britaniji. Premijer tvrdi da je postizanje ovog dogovora bilo neophodno kako bi se izbegle pravne posledice na međunarodnom nivou, pošto je Mauricijus već razmatrao mogućnost pokretanja tužbe protiv Ujedinjenog Kraljevstva. Očekuje se da bi Mauricijus verovatno pobedio na međunarodnim sudovima, što bi dodatno dovelo do plaćanja penalizacija.
Prema novom sporazumu, Velika Britanija će Mauricijusu plaćati 101 milion funti godišnje, a ukupni trošak sporazuma procenjen je na 3,4 milijarde funti. Ovaj iznos omogućava Velikoj Britaniji da nastavi upravljanje bazom Dijego Garsija, a premijer je dodao da su godišnji troškovi za ovu bazu manji od održavanja jednog nosača aviona.
U okviru sporazuma, uspostaviće se pomorska zaštitna zona široka 24 nautičke milje oko Dijega Garsije, gde će biti zabranjena bilo kakva izgradnja bez saglasnosti britanske vlade. Takođe, biće uveden „rigorozan“ proces zajedničkog odlučivanja o ostrvima koja su udaljena do 100 milja, a na spoljnim ostrvima važiće stroga zabrana prisustva stranih bezbednosnih snaga. Sporazum takođe osigurava da će pristup kompletnom elektromagnetnom spektru za GPS svrhe ostati neograničen, a vojne snage stranih država neće biti dozvoljene ni na širem prostoru teritorije.
Premijer se suočava sa optužbama od strane mnogih konzervativnih političara, koji ga smatraju izdajnikom zbog predaje Čagos ostrva. Ipak, ser Kir Starmer ističe da su pregovori o predaji ostrva vođeni i pre njegove vlade. Od ukupno 13 rundi pregovora, čak 11 je sprovedeno pod prethodnim vladama. Kako je naveo, „pokušavalo se i ranije da se obezbedi status baze drugim pristupima, ali ti pokušaji su propali“. Boris Džonson nije imao uspeha u odlaganju rešenja, dok je Liz Trus započela pregovore koji su na kraju dovedeni do ovog sporazuma.
Starmer je naglasio da su principi odricanja od britanskog suvereniteta već bili prihvaćeni od strane prethodnih konzervativnih vlada, a njegov tim je radio kako bi završio dogovor u nacionalnom interesu. Različiti komentatori ukazuju na to da bi ovaj sporazum mogao imati dugoročne posledice po britansku spoljnu politiku i vojnu prisutnost u ovom regionu.
U međuvremenu, situacija na terenu ostaje napeta, sa velikim brojem ljudi koji se osjećaju nesigurno zbog promene vlasti nad Čagosom, a komentari političkih analitičara ukazuju na to da ovaj potez može izazvati dalja previranja unutar britanske političke arene.
S obzirom na sve okolnosti, očekuje se da će sporazum sa Mauricijusom postati ključna tema na političkim sastancima i diskusijama u narednim nedeljama, dok Britanija preispituje svoja strateška pitanja vezana za vojnu prisutnost i suverenitet nad sporniim teritorijama. Premijer Starmer će imati izazov da opravda ovaj sporazum pred javnošću i osiguraju kontinuitet politike Ujedinjenog Kraljevstva u ovom delu sveta.
