Apelacioni sud u Beogradu donio je odluku koja je značajno promenila situaciju Feha Biševca iz Novog Pazara, nakon što je usvojio žalbu njegove odbrane. Biševac je prvostepeno bio osuđen na deset meseci zatvora zbog navodnog ugrožavanja sigurnosti Edina Hodžića, predsednika Osnovnog suda u Novom Pazaru. Ova presuda je izazvala brojne reakcije i postavila pitanja o pravnim procedurama i dokazi koji su korišćeni tokom suđenja.
Incident koji je doveo do Biševčeve osude dogodio se 12. septembra 2022. godine, kada je, prema optužnici, Biševac na svom „Fejsbuk“ profilu postavio pretnje upućene Hodžiću, u vezi sa poslovima koje obavlja. U objavi je Biševac izneo niz uvreda i pretnji, uključujući i izjavu da bi mogao napasti Hodžića bejzbol palicom. To je navodno izazvalo strah i uznemirenost kod predsednika suda, što je dovelo do podizanja optužnice protiv Biševca.
Ipak, tokom žalbenog postupka, Apelacioni sud je uočio određene nedostatke u prikupljenim dokazima. Ključno pitanje koje je pokrenuto je bilo pod kojim okolnostima je nastala fotografija koja je predstavljala jedini fizički dokaz o postojanju sporne poruke. Tužioac je morao da dokaže da je Biševac zaista postavio tu objavu, a sud je došao do zaključka da to nije bilo moguće učiniti sa dovoljnom sigurnošću.
U obrazloženju presude, Apelacioni sud je naveo da nije moguće sa sigurnošću odrediti sa kog uređaja je objava poslata, s obzirom na to da su veštaci istakli da je zbog proteklog vremena nemoguće utvrditi izvor objave. Na osnovu toga, najavljeno je da će sudski postupak morati biti obnovljen, a odgovornost za donetu odluku ponovo se prebacuje na dokaze prikupljene tokom prvostepenog suđenja.
Oslobađajući presuda nije značila samo kraj Biševčeve kazne, već je i otvorila vrata za širu debatu o pravnim procedurama i pravilima prikupljanja dokaza u ovakvim slučajevima. Pravni stručnjaci ističu da su ovakvi slučajevi veoma kompleksni i često zavise od precizne analize dokaza i potom pokretanja odbrane. Naime, zaštita ljudskih prava i pravo na pravedno suđenje ostaju prioriteti unutar pravosudnog sistema.
Biševac je komentarisao oslobađajuću odluku s olakšanjem, naglašavajući da nikad nije imao nameru da ugrozi bezbednost Hodžića. On je podsetio na težak položaj u kojem se našao tokom trajanja suđenja, te na pritisak koji je trpeo zbog optužbi. Očekuje da se pravda ponovo uspostavi i da će se njegov slučaj koristiti kao primer za buduće pravosudne postupke.
Ova slučaj može poslužiti kao podsticaj za pravu analizu načina na koji se budu optužbe za ugrožavanje sigurnosti tretiraju unutar pravosudnog sistema. Jer, kako je i Apelacioni sud naveo, ključna je sigurnost i tačnost svih prikupljenih dokaza.
U ovoj situaciji, Biševac je, uz oslobođenje, takođe dobio nazad svoj mobilni telefon, koji je bio oduzet tokom istrage. Odluka svojom težinom prevazilazi individualni slučaj, čime se naglašava potreba za pročišćenjem pravnog sistema i budućim unapređenjem procedura koje bi obezbedile da ljudi ne budu neosnovano optuženi zbog nedovoljno jakih dokaza.
Ovaj slučaj će sigurno ostati u fokusu javnosti, s obzirom na njegove pravne implikacije i značaj koji nosi za pravosudni sistem u Srbiji. Postavlja se pitanje kako će ovaj slučaj uticati na buduće odluke u sličnim situacijama i da li će dovesti do reformi u načinu na koji se prikupljaju i koriste dokazi u kaznenim postupcima. Sudska praksa koju smo nedavno videli može stvoriti nove standarde i temelj za buduću pravdu.
