Vremenske nepogode u poslednjim godinama predstavljaju sve veći izazov za poljoprivrednike širom Srbije. Olije, grad i suša donose velike štete, koje često ostavljaju duboke posledice na proizvodnju. Dok rešenje postoji u vidu osiguranja useva, mnogi poljoprivrednici se i dalje nadaju sreći, verujući da će ih nevreme zaobići.
Ministarstvo poljoprivrede već godinu dana podstiče poljoprivrednike da zaključe polise osiguranja i iskoriste državne subvencije koje pokrivaju od 40 do 70 procenata premije, u zavisnosti od regiona i vrste proizvodnje. Zahtevi se podnose putem platforme eAgrar, uz pomoć lokalnih savetodavaca i Uprave za agrarna plaćanja.
Međutim, prema najnovijim podacima, samo između 13 i 15 procenata obradivih površina u Srbiji je osigurano, što uprkos napretku u odnosu na prethodne godine, ostaje poražavajuće niska cifra. Zoran Ćirić iz Udruženja osiguravača Srbije naglašava da je pre desetak godina osigurano bilo samo 10 procenata površina, što pokazuje da napredak postoji, ali nije dovoljan.
Ćirić objašnjava da je polisa osiguranja otprilike pet procenata vrednosti prodaje po hektaru, ali zahvaljujući subvencijama može biti i do 70 procenata jeftinija. U nekim slučajevima, osiguranje može čak biti i besplatno. Najčešće se osiguravaju kulture sa višom vrednošću po hektaru, kao što su voće, povrće i žitarice, i to uglavnom od rizika kao što su grad, požar i grom. Nažalost, mali broj proizvođača se odlučuje na dodatne polise protiv mraza ili suše, uprkos sve evidentnijim klimatskim promenama.
Prema Ćiriću, važno je promeniti način razmišljanja o riziku u poljoprivredi. „Gledanje u nebo nije plan, već rizik. Jedna ćelijska oluja može uništiti usev u samo pet minuta, dok suša može uništiti sve za nekoliko meseci“, ističe on.
U zemljama Evropske unije, više od 50 procenata obradivog zemljišta je osigurano, dok u SAD-u i Australiji taj procenat prelazi 90 procenata. Srbija, sa svojih 15 procenata, značajno zaostaje.
Stručnjaci upozoravaju da će prosečni godišnji gubici u poljoprivredi usled klimatskih promena udvostručiti do 2050. godine. Uvođenje obaveznog osiguranja ili jačih državnih podsticaja postaje pitanje opstanka domaće poljoprivrede. Kako dani prolaze, poljoprivrednici u Srbiji moraju prepoznati značaj osiguranja i istinski se pozabaviti ovim problemom.
Neophodno je da se osnaže kapaciteti poljoprivrednika u Srbiji, kako bi se protiv stresa klimatskih promena borili na adekvatan način. To podrazumeva i edukaciju o rizicima te o važnosti osiguranja. Pravilno informisanje i podsticanje na akciju može pomoći agrarnim proizvođačima da postanu otporniji na klimatske nepogode. Preporučuje se saradnja među svim učesnicima u lancu – od državnih institucija, preko osiguravajućih kompanija, do samih poljoprivrednika.
Poljoprivreda je osnova ekonomije Srbije, a njena diversifikacija i modernizacija su ključni za njen budući razvoj. Prilagodljivost i proaktivno upravljanje rizicima mora postati prioritet. U tom smislu, osiguranje useva ne bi trebalo da se smatra dodatnim troškom, već investicijom u sigurniju i održiviju budućnost.
S obzirom na trenutne izazove, poljoprivrednici u Srbiji moraju shvatiti hitnost situacije i delovati pre nego što nevreme ponovo odvede njihove buduće prinose. Seljaci bi trebali biti motivisani na razmišljanje unapred i osiguranje svog rada, a država na pružanje odgovarajuće podrške kroz subvencije i informacije. Tek tako bi srpska poljoprivreda mogla da zadrži svoj potencijal i stabilnost u vremenima globalnih klimatskih promena.
