U Londinu su lekari iz Velike Britanije obeležili značajan napredak u medicini objavljivanjem informacija o rođenju osam zdravih beba, koje su nastale primenom revolucionarne metode vantelesne oplodnje. Ova procedura, koja uključuje upotrebu DNK tri osobe, dizajnirana je kako bi se sprečilo nasleđivanje neizlečivih genetskih poremećaja.
Genetski materijal majke i oca kombinuje se sa zdravom donorskom jajnom ćelijom, što smanjuje rizik od prenošenja ozbiljnih bolesti. Ova inovativna tehnika bitno doprinosi tom cilju, posebno kada su majke u visokom riziku od prenošenja životno opasnih bolesti kao rezultat mutacija u svojim mitohondrijama. Mitohondriji su sitne strukturne jedinice unutar ćelija, odgovorne za proizvodnju energije neophodne za pravilno funkcionisanje organizma.
Velika Britanija je napravila korak napred u 2015. godini kada je promenila zakonodavne okvire kako bi dozvolila korišćenje ove procedure u medicinske svrhe. Regulator plodnosti u zemlji postupak je odobrio 2017. godine, kada je prva licenca dodeljena fertilitetskoj klinici na Univerzitetu u Njukaslu. Ova klinika postala je pionir u primeni tehnike koja se danas smatra revolucionarnom.
U okviru ovog procesa, sedam žena je uspješno rodilo ukupno četiri dečaka i četiri devojčice. Među novorođenčadima se nalazio i jedan par identičnih blizanaca, čija su tela pokazala da nemaju genetske obeležja mitohondrijalnih bolesti za koje su bili ranije u riziku. Ova zprava je ohrabrila ne samo istraživače, već i porodice koje su se suočavale sa sličnim izazovima.
Profesor Dag Ternbul, jedan od ključnih učesnika u razvoju ovog postupka tokom poslednjih više od dve decenije, istakao je da su ovi zdravi porođaji izuzetno značajni. On je izjavio da osećaj olakšanja i radosti koji dolazi sa ovim uspehom predstavlja veliku nadu za sve paciente koji su do sada bili suočeni sa teškim izborima. Prema njegovim rečima, uspeh ove metode predstavlja korak napred ne samo za nauku, već i za kvalitet života mnogih porodica koje su do sada bile pogođene smrtonosnim genetskim bolestima.
Usled sve većeg broja istraživanja i kliničkih ispitivanja, ova metoda bi mogla postati standardna praksa u slučajevima kada su roditelji izloženi riziku od prenošenja genetskih poremećaja. Ovaj inovativni pristup može značajno uticati na budućnost načina na koji se pristupa lečenju i prevenciji genetskih bolesti, čime se otvaraju nove mogućnosti za roditelje širom sveta.
S obzirom na sve veći broj ljudi s genetskim poremećajima koji se prenose kroz generacije, ovakve tehnike bi mogle igrati ključnu ulogu u smanjenju učestalosti ovih bolesti. Veliki napredak u oblasti reproduktivne medicine nastavlja da izaziva interes i kritike, dok se razvijaju etička i pravna pitanja koja se tiču genetskog “uređivanja” embriona.
Za sada, ovaj uspeh predstavlja sjajan primer kako nauka i tehnologija mogu pokrenuti procese koji obezbeđuju bolje opcije za porodice u budućnosti. U svetu u kojem su roditelji sve više zabrinuti zbog nasleđivanja genetskih bolesti, svaka nova inovacija koja nudi rešenja i olakšanje donosi nadu u bolje sutra.
U zaključku, ovo otkriće ne samo da poboljšava životne šanse novorođenčadi, već i otvara vrata ka novim mogućnostima u borbi protiv genetskih bolesti. Istraživači širom sveta će svakako nastaviti rad na unapređenju ovih tehnika, nadajući se da će u budućnosti moći da obezbede zdraviji i srećniji život mnogim porodicama.
