Više javno tužilaštvo u Beogradu podnelo je optužni predlog Višem sudu u Beogradu protiv troje okrivljenih zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo nasilničkog ponašanja na sportskoj priredbi ili javnom skupu. Incident se dogodio 22. novembra 2024. godine tokom protestne blokade kolovoza u Ulici Bulevar umetnosti, koja se nalazi ispred Fakulteta dramskih umetnosti (FDU).
U saopštenju tužilaštva navedeno je da su okrivljeni Milija K., Milena A. i Ivan S. identifikovani kao odgovorni za nasilno ponašanje tokom ovog skupa. Prema informacijama iz tužilaštva, dokazne radnje su sprovedene i protiv drugih lica, konkretno Aleksandra J. i Dušana K., međutim, za njih je odlučeno da se krivične prijave odbace. Razlog tome je činjenica da se prijavljeno delo, u njihovom slučaju, ne goni po službenoj dužnosti.
Ipak, obojici će biti podneti predlozi za pokretanje prekršajnih postupaka zbog prekršaja kao što su vređanje, vršenje nasilja, pretnja i tuča, što su povrede propisane Zakonom o javnom redu i miru. Ovaj razvoj događaja dodatno naglašava težinu situacije koja se desila tokom javnog okupljanja.
Ova situacija je deo šireg društvenog konteksta u kojem su javni skupovi i sportski događaji postali mesto za izražavanje nezadovoljstva građana, a povremeno su rezultirali i nasiljem. Tužilaštvo je istaklo da je važno procesuirati predispozicije za nasilje i da će nastaviti svoj rad na prikupljanju dokaza i osiguranju pravde.
Incident na Bulevaru umetnosti nije jedini slučaj nasilja na javnim događanjima u Beogradu i drugde u Srbiji. Slični incidenti su često prijavljivani, što je dovelo do sve većeg pritiska na nadležne institucije da preduzmu mere kako bi se obezbedila javna sigurnost. Javnost, s jedne strane, često kritikuje policiju i pravosudne organe zbog sporog odgovora na nasilje, dok s druge strane, traži efikasnije mere za sprečavanje budućih incidenata.
Ovaj događaj takođe ukazuje na potrebu za jačanjem pravnog sistema i unapređenjem zakona koji se odnose na javne skupove i njihovu regulaciju. Zakonodavci bi mogli posebno razmisliti o tome kako obezbediti da se prava građana na slobodu okupljanja ne zloupotrebljavaju od strane onih koji bi mogli da izazovu nasilje.
U vezi sa ovim incidentom, javnost je pokazala različite reakcije. Neki građani smatraju da je protest legitimna forma izražavanja nezadovoljstva i da se treba boriti za svoja prava na miran način, dok drugi veruju da bi sveučestali incidenti nasilja trebali dovesti do potpunijeg nadzora i strožih mera protiv onih koji prekrše zakon.
Policija i vlasti su ponovo pozvane da obrate više pažnje na organizaciju javnih događaja, kao i na sigurnost svih učesnika, kako bi se sprečilo nasilje i osiguralo da se svi građani mogu okupljati i izražavati svoje stavove bez straha od napada ili nasilja.
Na kraju, ovaj slučaj će biti i test za pravosudni sistem Srbije o tome koliko je sposoban da adekvatno odgovori na izazove koji dolaze iz okruženja javnih skupova i društvenih nemira. Ovo ne bi trebalo da bude izolovan slučaj, već signal za sve institucije da se moraju doprinesti jačanju vladavine prava i borbi protiv nasilja na bilo koji način. Takođe, društvena svest o važnosti mira i tolerancije treba da bude jačana kroz obrazovne i društvene inicijative koje će dugoročno doprineti smanjenju nasilja u javnom prostoru.
