Srećko Stefanović, Saša Stanković i Dalibor Petrović, okrivljeni za teško ubistvo Stanimira Brajkovića (74) u zatvoru u Padinskoj Skeli, pojavili su se juče na suđenju u Višem sudu u Beogradu, gde su svi negirali da su odgovorni za njegovu smrt. Incident se dogodio 4. februara 2024. godine, a svi optuženi su već bili u zatvoru zbog neplaćenih prekršaja.
Tokom suđenja, Stefanović je pokušao da krivicu prebaci na Stankovića i Petrovića, dok su se njih dvojica pravdali Stefanovićem. Sva trojica su svedočila da je Stanimira Brajkovića takođe napadao Nikola Lukić, koji nije optužen, a koji je bio s njima u ćeliji.
Stefanović je rekao da je 12. septembra 2023. došao u zatvor i da nije bilo problema sve do 12. januara 2024. kada su Saša i Dalibor došli, unoseći napetost u atmosferu. On je ispričao kako je Lukić napao Stanimira nakon što mu je ovaj prosuo kafu, a zatim su se događaji rapidno pogoršavali.
U izlaganju svoje odbrane, Stefanović je takođe naveo da je Stanimir bio predmet maltretiranja i fizičkog nasilja, a opisivao je niz napada i sukoba koji su se dešavali među zatvorenicima. Rekao je da je Stanimiru nekoliko puta povređivana glava i da mu je pružao pomoć nakon fizičkih napada. Takođe je ponovo naglasio da Lukić nije optužen ni za šta, iako je, prema njegovim rečima, često bio uključen u nasilje.
Stefanović je takođe izneo i detalje o tome kako su mu uslovi u zatvoru bili teški, ali se njegova situacija pogoršala kada su došli Saša i Dalibor. Prema njegovim rečima, nakon više incidenata, Stanimir je bio fizički uništen i nije mogao da hoda, a njegovo zdravstveno stanje se drastično pogoršalo.
Saša Stanković, koji je takođe svedočio, negirao je sve navode i rekao da su ga Stefanović i Lukić pretili, prisiljavajući ga da učestvuje u nasilju. On je izjavio da je Stefanović, koji je bio redar, sistematski maltretirao Stanimira, a da su i drugi zatvorenici bili u strahu od njega. Stanković je rekao da je bio primoran da učestvuje u određenim radnjama koje nije želeo zbog straha za svoju porodicu.
Dalibor Petrović je ponovio Stankovićevu odbranu, tvrdeći da je Stefanović manipulisao situacijom i da su ga u zatvoru naterali na stvari koje nije želeo da uradi. U svom svedočenju, on je naveo da je Stanimir bio žrtva nasilja i maltretiranja, ali je implicirao da nije bio direktno uključen u fizičko zlostavljanje.
Svi optuženi su tokom suđenja pokušavali da skrenu pažnju na to da su njihovi postupci bili pod pritiskom i da su se plašili za vlastitu sigurnost. Izveštaji o zlostavljanju su se počeli formirati, uključujući svedočenja o polivanju hladnom vodom, udarcima i drugim oblicima fizičkog maltretiranja.
Sin preminulog Stanimira, Zoran Brajković, koji je pratio suđenje, izneo je zahtev da se ispita izjava tadašnjeg upravnika zatvora. On je rekao da je bio zgrožen time što su mu rekli da je njegov otac preminuo od srčanog udara, iako je na prepoznavanju imao vidljive povrede. Zoran insistira na pravdi, ističući da nema sumnje o tome šta se zapravo desilo.
Očekuje se da će naredne sednice suda uključiti i svedočenja drugih zatvorenika koji su bili prisutni u trenutku nasilja, uključujući Nikolu Lukića i Milenka Miličića. Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti, a mnogi se pitaju kako sistem može da pusti ovakvo ponašanje u zatvoru, posebno prema starijim i ranjivim osobama poput Stanimira. Nasilje u zatvorima ostaje ključni problem koji zahteva hitno delovanje i reforme.
