Ministar spoljnih poslova Marko Đurić je izjavio da odluka Specijalnog tužilaštva privremenih institucija samouprave u Prištini da podigne optužnice protiv 11 Srba zbog njihovog navodnog učešća u barikadama iz 2022. godine predstavlja otvoreni politički progon. On je istakao da je ova odluka još jedan u nizu pokušaja da se zastraši srpsko stanovništvo na Kosovu i Metohiji.
Đurić smatra da je ovaj potez pravno neutemeljen i da je u direktnoj suprotnosti sa zajedničkom izjavom Evropske unije i američkog State Departmenta iz decembra 2022. godine. Ova izjava je bila ključna jer su barikade na Kosovu uklonjene uz međunarodne garancije da neće biti represivnih mera protiv učesnika. Odluka Prištine, prema Đuriću, direktno podriva kredibilitet EU kao posrednika i krši duh deeskalacije koji je tada uspostavljen.
On je naglasio da to nije samo udarac na srpski narod, već i provokacija režima Aljbina Kurtija prema međunarodnoj zajednici, označavajući to kao još jedan „prst u oko“ zapadnim zemljama. Ova situacija dodatno potvrđuje sumnje o namerama vlasti u Prištini da koriste pravne mehanizme kao sredstvo za pritisak na Srbe, čime se nastavlja širenje tenzija i nepoverenja između zajednica.
Đurić je upozorio na to da ovakvi postupci mogu imati dalekosežne posledice po stabilnost regiona i pozvao međunarodnu zajednicu da reaguje kako bi se osiguralo poštovanje ljudskih prava svih građana na Kosovu. On je pozvao na dijalog i mirno rešenje situacije, koje bi uključivalo sve strane i poštovanje dogovora postignutih uz evropsku posredovanje.
U kontekstu ovih optužnica, Đurić je dodao da se Srbija ne može složiti sa politikom koja se oslanja na nasilje i pritisak. Smatra da je važno da se očuva mir i stabilnost, jer svaki incident može potaknuti nove sukobe i produbiti već postojeće tenzije. Njegove izjave odražavaju zabrinutost vlasti u Beogradu zbog trenutne situacije i konstantnog pritiska na srpsku zajednicu.
Kurtijev režim, prema Đuriću, preduzima korake koji su isključivo motivisani politikom, što dovodi do osećaja nesigurnosti među Srbima na Kosovu. To stvara okruženje u kojem se osećaju ugroženima, a što može dodatno pogoršati međunacionalne odnose. Pozivajući se na međunarodne standarde, Đurić je izrazio nadu da će se međunarodna zajednica uključiti i osigurati da se prava Srba poštuju, što su, prema njegovim rečima, obaveze koje su preuzeli zajedno sa Kosovom.
Pored toga, Đurić se osvrnuo na potrebu za razvojem i jačanje srpske zajednice na Kosovu, što podrazumeva podršku privredi, obrazovanju i kulturi. Smatra da su ovi aspekti ključni za jačanje identiteta i zajednice, ali i za održavanje stabilnosti u regionu. S obzirom na to kako se situacija razvija, važno je da se osigura sveobuhvatna podrška srpskom narodu, kako bi se obezbedilo da njihova prava budu sačuvana.
U zaključku, Đurić je podvukao da situacija ne može ostati bez odgovora i da je od kritične važnosti da Srbija opstane kao garanot za svoje građane. Smatra da se mora raditi na prevenciji sukoba i izgradnji međusobnog poverenja, a da su međunarodni posrednici ti koji bi trebali da pomognu u postizanju stabilnosti. Njegov osvrt na trenutnu situaciju u vezi sa optužnicama protiv Srba oslikava širu sliku izazova sa kojima se suočava srpska zajednica na Kosovu, kao i nužnost pronalaženja održivog rešenja koje bi omogućilo miran suživot svih etničkih zajednica.
