Optimalni period za setvu pšenice je započeo, ali poljoprivrednici u Srbiji se suočavaju s izazovima koji otežavaju ovaj proces. Suvo zemljište i nedostatak kiše dovele su do toga da mnogi farmeri još uvek ne mogu da započnu setvu u punom obimu. Ova situacija stvara zabrinutost među poljoprivrednicima, koji se nadaju da će se vremenski uslovi poboljšati kako bi mogli da obave setvu na vreme.
Iz godine u godinu, tečenju i uslovima u kojima se pšenica gaji, jasno je da trenutne suše i mrazevi drastično utiču na prinose drugih kultura, posebno kukuruza i soje. U svetlu slabih prinosa ovih useva, očekuje se da će pšenica zauzeti veće površine nego prošle godine. Stručnjaci naglašavaju da je pšenica ove godine pokazala izuzetne rezultate, sa prinosima koji su gotovo rekordni. Milan Mirosavljević, rukovodilac odeljenja za strna žita u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo, ističe da su prinosi pšenice 6 tona po hektaru, što je u Vojvodini i više, zavisno od procenatelja Zavoda za statistiku.
Međutim, i pored optimizma vezanog za pšenicu, izazovi ne prestaju. Suvoća zemlje i odlaganje padavina komplikuju situaciju, usporavajući pripremu njiva. Uz to, ako padavine ne dođu uskoro, to može negativno uticati na nicanje biljaka. Mnogi poljoprivrednici su zabrinuti za sudbinu svojih useva, s obzirom na to da im vremenski uslovi ne idu na ruku.
Biljana Aćimov, diplomirani inženjer zaštite bilja iz kompanije „Uljarice Bačka“, naglašava koliko je važno pravilno planirati setvu. Ona preporučuje farmerima da se upoznaju sa specifičnostima svog zemljišta i da pravilno procene potrebne količine đubriva. Prave odluke prilikom odabira semena pšenice takođe igraju ključnu ulogu u uspehu ovog procesa. U Vojvodini, mnogi poljoprivrednici često se odlučuju da seme polažu u zemlju čak i u novembru, dodatno naglašavajući teskobu u vezi s trenutnim vremenskim uslovima.
U narednom periodu, potrebne su padavine u visini od oko 40 do 50 litara po kvadratnom metru kako bi zemlja bila pogodna za setvu. Ovo bi omogućilo farmerima da optimalno pripreme njive i povećaju šanse za dobar prinos.
Očekivanja u vezi s pšenicom su, dakle, podeljena. S jedne strane, može se čuti da je prinos pšenice porastao i da su rezultati gotovo najbolji do sada, dok s druge strane strahovi od suše i nedostatka padavina mogu stvoriti dodatni pritisak na poljoprivrednike. Ova situacija naglašava važnost praćenja vremenskih uslova i prilagođavanja strategija setve kako bi se osigurao optimalan prinos.
Agronomije i obrazovanje farmera o važnosti brige o tlu i pravilnom izboru sorti pšenice bitni su kako bi se uzgoj pšenice učinio još uspešnijim. Stručnjaci sugerišu da bi poljoprivrednici trebali biti u stalnoj komunikaciji sa agronomima kako bi dobili potrebne savete i informacije o tehnikama koje mogu poboljšati zdravlje svojih useva.
U celini, trenutna situacija sa pšenicom može se posmatrati kao izazov, ali i prilika za poljoprivrednike da unaprede svoje znanje i tehnike. U ovim teškim vremenima, kooperacija i razmena informacija mogu biti ključni faktori uspeha. Očekivanja se postavljaju visoko, a uz dobru strategiju i adekvatne vremenske uslove, pšenica bi mogla privući pažnju kao ključna kultura u godinama koje dolaze.
