Incidenti i sukobi tokom protesta, kao i poruke koje produbljuju političke podele, dodatno podižu tenzije u zemlji. Kako se bliži početak septembra, javnost se pita da li bi izbori mogli doneti deeskalaciju. U razgovoru za Euronews Srbija, Aleksandar Apostolovski ističe da su protesti postali nasilni, iako na početku nisu bili takvi. Govoreći o krizi koja traje više od devet meseci, Apostolovski napominje kako su prvi protesti bili nenasilni, dok su se situacija i atmosfera promenile nakon događaja 15. marta i Vidovdana, što je dovelo do ozbiljnijih sukoba.
Apostolovski ukazuje na nejasnu strategiju pojedinaca koji teže da postanu nova elita Srbije, prebacujući se sa nenasilnih akcija na nasilne demonstracije. Osvrće se na ritualno opkoljavanje i demoliranje prostorija Srpske napredne stranke kao primer eskalacije nasilja. On smatra da su studenti i građani koji su učestvovali u protestima napravili ključnu grešku koja će im se skupo „naplatiti“. Naime, njihovo insistiranje na vanrednim parlamentarnim izborima i najava formiranja studentske liste uvode ih u politički ring, a Apostolovski veruje da će se ta eskalacija nasilja negativno odraziti na njihove političke mogućnosti.
U vezi s društvenom atmosferom, Apostolovski primećuje da su ljudi „zakopani u svoje rovove“, a društvene mreže i mediji dodatno produbljuju podele. Opozicija, s druge strane, predlaže raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora kao jedini put ka stabilizaciji situacije, dok vlast tvrdi da se ne boji političke utakmice, ali ističu da ulica neće diktirati kada će izbori biti raspisani.
Istraživanja pokazuju da bi izbori mogli doneti određenu deeskalaciju tenzija, dok neki analitičari izražavaju bojazan da bi se stvar mogla dodatno iskomplikovati tokom predizbornih kampanja. Filip Tatalović iz Demokratske stranke ističe da izbori u svakoj demokratskoj zemlji predstavljaju rešenje za političku krizu, ali dodaje da trenutna vlast pokušava da zastraši građane pričama o građanskom ratu. On veruje da će na kraju morati da raspisuju izbore, jer zemlja ne može dugoročno funkcionisati na trenutni način.
Vlast, s druge strane, insistira na tome da će izbori biti raspisani pre zakonskog roka, aprila 2027. godine, ali bez preciznog datuma. Predsednica Pokrajinske vlade, Maja Gojković, tvrdi da opoziciji trebaju izbori kako bi izazvali veći haos i mobilisali ljude, ističući da ne će biti izbora kada to traže.
Različiti komentatori izražavaju nesigurnost o tome da li bi izbori stvarno mogli da smanje tenzije. Dok neki smatraju da bi izbori bili korak ka stabilizaciji, drugi upozoravaju na rizik od povećanog nasilja tokom izbornog procesa. Nebojša Oberknežev, politički analitičar, naglašava da bi u trenutnoj atmosferi bilo teško smiriti situaciju pre izbora, te da bi izbori u kratkom roku mogli dovesti do još većih sukoba.
Iako se čini da izborni uslovi više nisu glavno pitanje, politička scena se i dalje značajno polarizuje. Opozicione stranke i studenti još uvek nemaju jasan plan o koalicijama ili tome kako će nastupiti na izborima koje traže, ali se slažu da je potrebno novo odmeravanje političkih snaga.
Sve u svemu, trenutne tenzije i nasilje tokom protesta ukazuju na dublju društvenu krizu koja neće lako biti razrešena. Kako se situacija bude razvijala, jasno je da će politički akteri morati preuzeti odgovornost za umirivanje tenzija i omogućavanje političkog dijaloga, inače bi se zemlja mogla suočiti s dodatnim izazovima i nemirima.
