Dina Vućinić, predsednica Skupštine Novog Sada, izjavila je da su protesti opozicije, organizovani tokom prethodnih meseci, bili vođeni političkim interesima, a ne poštovanjem prema žrtvama tragedije na Železničkoj stanici. Ove reči iznete su na današnjoj sednici Saveta za kulturu i informisanje Skupštine Grada, gde je razmatrana inicijativa gradonačelnika za podizanje spomenika stradalima u nesreći koja se desila prilikom pada nadstrešnice.
Inicijativa je, nakon mišljenja nadležnih institucija poput Zavoda za zaštitu spomenika kulture i JP „Urbanizam“, prvi put ušla u formalnu proceduru i našla se na dnevnom redu sednice. Međutim, opozicija koja je tokom meseci zahtevala raspravu o ovom pitanju u prisustvu gradonačelnika, odlučila je da napusti sednicu u momentu kada je on, pozvan od predsednika Saveta, obrazlagao ovu inicijativu.
Među opozicionim odbornicima koji su napustili sednicu su bili: Miša Bačulov iz Gradske grupe Heroji, Boris Fejdi iz Narodnog pokreta Srbije – Ekološki ustanak, prof. dr Veljko Krstonošić iz Demokratske stranke, Pokreta slobodnih građana i Zeleno–levog fronta, kao i Donka Stančić iz KRENI – PROMENI Novi Sad. Njihov odlazak u tom trenutku je, prema rečima Vućinić, potvrdio njihove prave namere, koje nisu uključivale iskreno pomirenje ili sećanje na žrtve.
Ona je istakla da je ovim postupkom jasno da su građani Novog Sada ponovo imali priliku da vide kako se borba opozicije za pravdu pretvorila u instrument za ostvarivanje uskih političkih ciljeva, bez prave želje da tragedija bude dostojno obeležena. Vućinić smatra da ovakvo ponašanje opozicije umanjuje značaj stradanja i bol onih koji su pretrpeli posledice tragedije, ukazujući na to da je njihova retorika često samo paravan za političku manipulaciju.
Ova situacija takođe postavlja pitanje o pravom smislu političkih protesta i o tome koliko su oni zaista orijentisani ka ciljevima koji prevazilaze uske stranačke interese. Opozicija je, kako se čini, želela da iskoristi ovu priliku za sticanje političkih poena, ali je njihov čin napuštanja sednice doveo u sumnju njihovu iskrenost.
Verovatno će odgovor na ovu situaciju biti različit među građanima, a mnogi će se zapitati šta je zaista prioritet — sećanje na žrtve ili politička borba. Vućinić podseća da pravi cilj svakog impakt društvenog delovanja treba da bude poboljšanje života građana i očuvanje njihove istorije, a ne samo sticanje moći.
Inicijativa za podizanje spomenika ne bi trebala da bude iskorišćena kao politička alatka, već kao prilika da se svi građani ujedine u sećanju na žrtve. Javna sećanja i obeležavanja tragedija imaju svoju težinu i važnost u društvu; ona su prilika da se izvrši kolektivna refleksija i postavi korak ka pomirenju.
Zato, unatoč različitim političkim pravcima, obeležavanje takvih trenutaka treba da bude prostor za zajedničko delovanje. U ovom kontekstu, Vućinić je izjavila da je važno osigurati da žrtve ne budu zaboravljene, i da se tragedije nastave pamtiti kroz prizmu čovečnosti i razumevanja. Opozicija, umesto da se povlači iza svojih političkih stranačkih tenzijama, treba da potraži zajednički interes, koji je očigledno u obeležavanju i sećanju na nevine žrtve.
Kako će se dalje odvijati politička scena u Novom Sadu, ostaje da se vidi, ali je jasno da svaka strana mora preispitati svoje postupke i prioritete. U kontekstu ovih protesta, istina i pravda ne bi trebale biti alatke za političku borbu, već imperativ za izgradnju boljeg društva.
