Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK+) donela je odluku o povećanju proizvodnje nafte za naredni mesec, što predstavlja nastavak rasta ponude drugi mesec zaredom. Kako prenosi Blumberg, ključni članovi, predvođeni Saudijskom Arabijom i Rusijom, dogovorili su povećanje od 411.000 barela dnevno, prema rečima neimenovanih delegata.
Ovaj potez odražava ranije najavljeno povećanje, kada je OPEK+ odlučio da triput poveća planiranu količinu za maj, pokazujući tako rešenost grupe da se prilagodi promenljivim tržišnim uslovima. Delegati ističu da je novi korak rezultat finansijskih kazni koje je Rijad uveo članicama poput Kazahstana i Iraka, čija je prekomerna proizvodnja dovela do pada cena nafte. „OPEK+ je upravo bacio bombu na tržište nafte,“ naglasili su oni.
Ova strategija je usmerena na penalizovanje članova koji ne poštuju postavljene propise, posebno Kazahstana, dok se istovremeno pokušava osvojiti naklonost američkog predsednika Donalda Trampa. Analitičar Horhe Leon iz Rystad Energy A/S ističe da Saudijska Arabija želi da se dodvori Trampu, koji nastoji da snizi cene nafte.
Rijad se trudi da ojača veze s američkim liderom, koji se ovog meseca sprema za posetu Bliskom Istoku i koji je pozvao OPEK na smanjenje troškova goriva. Pad cena nafte preti da ugrozi poslovanje mnogih naftnih kompanija, uključujući američke proizvođače škriljaca, a ta situacija dodatno otežava saudskoj proizvodnji.
Tramp istovremeno vodi razgovore sa Iranom o nuklearnom sporazumu, koji je politički protivnik Rijada. Cene nafte u Londonu su se kretale blizu 61 dolara po barelu, što je skoro četvorogodišnji minimum, a uzrok ovome su strahovi od trgovinskog rata između SAD i Kine, koja je najveći svetski uvoznik nafte.
Pad cena predstavlja ozbiljnu pretnju za sve naftne kompanije. Irak pokazuje izvesne napore da poštuje ciljeve OPEK-a, dok Kazahstan konstantno krši kvote, što izaziva nezadovoljstvo u Rijadu. Kazahstan, sa druge strane, ima ograničene mogućnosti da kontroliše međunarodne kompanije poput Ševron Korp. i Eni S.P.A, koje rade na projektima povećanja proizvodnje. Zanimljivo je da Astana nije tražila od ovih kompanija da smanje operacije, što dodatno otežava situaciju. Podaci pokazuju da je Kazahstan u martu premašio svoj ciljani nivo za 422.000 barela dnevno.
Gledište Moskve o saudijskim akcijama ostaje nejasno. Predsedniku Putinu su potrebni prihodi od nafte za finansiranje rata u Ukrajini, ali poboljšanje odnosa sa Trampom može otvoriti vrata za olakšanje sankcija koje otežavaju rusku trgovinu naftom.
Sve u svemu, novonastala situacija na tržištu nafte bi mogla imati dalekosežne posledice. OPEK+ očigledno želi zadržati svoj uticaj na globalno tržište, dok u isto vreme izvršava pritisak na članice koje ne poštuju dogovorene količine. Usled rasta proizvodnje, tržište se suočava s kombinacijom povećane ponude i potencijalno opadajuće potražnje, što dodatno otežava stabilnost cena.
Kako se situacija razvija, biće ključno pratiti reakcije članica OPEK-a, kao i uticaj globalnih ekonomskih faktora koji bi mogli oblikovati budućnost naftnog tržišta. Bez sumnje, nadležni iz OPEK-a i dalje će morati da balansiraju između produkcije i cene kako bi obezbedili stabilnost za sve strane uključene u ovu ključnu industriju.
