Članice OPEK+ (Organizacija zemalja izvoznica nafte) trenutno razmatraju mogućnost povećanja proizvodnje nafte u aprilu, kako je ranije planirano, ili zadržavanje trenutne proizvodnje na istom nivou. Ove informacije dolaze iz izvora unutar OPEK-a, koji su potvrdili da su razgovori u toku.
U fokusu rasprave nalaze se globalni uslovi snabdevanja naftom, koja je pogođena američkim sankcijama usmerenim protiv Venecuele, Irana i Rusije. Ove sankcije su stvorile dodatne tenzije na tržištu, koje članice OPEK+ moraju uzeti u obzir prilikom donošenja odluka o proizvodnji. Rojters je izvestio o ovom razvoju situacije, naglašavajući da poboljšanje ili stabilizacija naftnog tržišta zavisi od odluka koje OPEK+ donese.
Grupa OPEK+ će od 5. do 7. marta razmatrati planove za proizvodnju u aprilu. Izvori iz ove organizacije navode da do sada nije postignut konsenzus među članicama, što dodatno otežava predstojeće odluke. Iako je povećanje proizvodnje u prethodnim mesecima bilo na dnevnom redu, trenutni geopolitički faktori i ekonomska situacija čine tu odluku daleko komplikovanijom.
S obzirom na to da se mnoge zemlje oslanjaju na prihode od nafte kako bi finansirale svoje budžete i stabilizovale ekonomije, odluke OPEK+ imaju dalekosežne posledice ne samo na cene nafte, već i na globalnu ekonomiju u celini. U tom kontekstu, kada se analiziraju prednosti i mane potencijalnog povećanja proizvodnje, članice će morati da uzmu u obzir i efekte trenutnog stanja na globalno snabdevanje i potražnju za naftom.
Na globalnom tržištu, potražnja za energijom se povećava, ali je i dalje nestabilna usred promenljivih ekonomskih okruženja i udaraca koje su izazvane pandemijom COVID-19. Članice OPEK-a često se suočavaju s izazovima kao što su promena potražnje, kao i pritisci zbog ekoloških politika koje teže smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva.
Ukoliko OPEK+ odluči da zadrži trenutnu proizvodnju, to bi moglo značiti stabilnije cene nafte u narednom periodu. Naime, povećanje proizvodnje može dovesti do pada cena, što bi dodatno oslabilo već ranjive ekonomije nekih članica. Sa druge strane, smanjenje proizvodnje moglo bi podstaći rast cena, što bi pomoglo zemljama izvoznicama, ali bi takođe moglo da utiče na potrošače i industrijske sektore u zemljama uvoznicama.
U svetlu svih ovih faktora, članice OPEK+ moraju temeljno razmatrati svoje odluke. Ukoliko se odluče za povećanje proizvodnje, moraće da budu spremne da upravljaju potencijalnim posledicama koje to može doneti na tržište i na ekonomski rast koji zavisi od stabilnosti cena nafte.
Dodatno, razgovori o proizvodnji su često povezani s političkim promenama unutar individualnih zemalja članica. Na primer, promene vlasti ili unutrašnji konflikti u zemljama kao što su Venecuela i Iran mogu značajno uticati na postavke OPEK+ strategije. Ovo otvara mogućnost da članice, pored ekonomskih, moraju razmotriti i političke faktore koji igraju ključnu ulogu u stabilnosti na tržištu.
Zaključno, OPEK+ se suočava sa kompleksnim izazovima prilikom odlučivanja o proizvodnji nafte u aprilu. Da li će zadržati trenutnu proizvodnju ili povećati obim će zavisiti od mnoštva ekonomskih i političkih faktora. Činjenica je da odluke koje donesu ne utiču samo na članice OPEK+, već i na globalno tržište i ekonomiju u celini, zbog čega će pažljivo razmatranje i preispitivanje biti neophodni u narednim danima.
