Nemačka ekonomija suočava se sa još jednom teškom godinom, prema najnovijoj anketi Instituta za nemačku ekonomiju (IW) iz Kolna. Na obzorju se ne nazire promena ka boljem, a oporavak ostaje neizvestan. Zbog toga mnoge kompanije razmatraju smanjenje broja zaposlenih, što dodatno naglašava tešku situaciju na tržištu rada.
Nakon dve godine ekonomskog stagniranja, savezna vlada Nemačke i različiti ekonomski instituti očekuju minimalan rast za tekuću godinu. Bruto domaći proizvod (BDP) stagnirao je u trećem kvartalu nakon što je zabeležen pad u proleće. Za narednu godinu, vlada predviđa skromni rast BDP-a od 1,3 odsto. Očekuje se da će glavni pokretač ovog rasta biti milijarde evra državnih investicija usmerenih ka infrastrukturnim projektima, klimatskim inicijativama i odbrani.
Međutim, poslovna udruženja izražavaju zabrinutost, upozoravajući na potrebu za dubokim strukturnim reformama usled visokih cena energije, poreza i rastućih socijalnih davanja. Ove reforme su neophodne kako bi se stvorili povoljniji uslovi za poslovanje i podržao ekonomski rast.
Prema najnovijem istraživanju Instituta IW, izgledi za 2026. godinu su i dalje sumorni. Četvrtina ispitanih kompanija očekuje povećanje proizvodnje ili poslovne aktivnosti u odnosu na 2025. godinu, dok skoro trećina predviđa pad. Industrijski sektor se suočava sa posebnim izazovima; očekivanja za proizvodnju ostaju negativna. Istraživanje IW ukazuje na to da je nemačka industrija ozbiljno pogođena trgovinskim sukobima, geopolitičkim tenzijama i globalnim ekonomskim usporavanjem.
Rizici u snabdevanju sirovinama i visok troškovi energije dodatno otežavaju situaciju, smanjujući konkurentnost. Ni privatni pružaoci usluga nisu optimistični u vezi sa sledećom godinom, iako se situacija u građevinskom sektoru postepeno poboljšava.
Jedna od posledica dugoročne krize je smanjenje investicija. Prema IW, 33 odsto kompanija planira smanjenje svog investicionog budžeta u narednoj godini, dok samo 23 odsto očekuje povećanje investicija. Ovaj dugogodišnji trend stagnacije investicija u nemačkoj industriji verovatno će se pogoršati, što će dodatno opteretiti industrijsku bazu zemlje.
Industrijska kompanija već petu godinu zaredom smanjuje broj zaposlenih, a prema istraživanju, 41 odsto ovih preduzeća planira smanjenje broja radnih mesta u 2026. godini, dok samo 15 odsto očekuje povećanje. Ovo ukazuje na duboku zabrinutost o stanju na tržištu rada i potencijalnim posledicama po ekonomski oporavak.
Kako bi stimulisala ekonomski rast, savezna vlada je već uvela poreske olakšice u nastojanju da ohrabri preduzeća da povećaju investicije. Međutim, efekti ovih mera još nisu precizno merljivi, a zabrinutost u poslovnoj zajednici ostaje visoka.
U zaključku, nemačka ekonomija se suočava sa kompleksnim izazovima koji zahtevaju hitne reforme i strateške investicije. Situacija na tržištu rada je kritična, a oporavak se čini kao udaljen san. Ukoliko se ne preduzmu adekvatni koraci, budućnost nemačke ekonomije može biti još sumornija. Očekivanja za 2026. godinu ostavljaju prostora za sumnju i razmišljanje o potrebnim merama za revitalizaciju ovog ključnog sektora evropske ekonomije.
