U ponedeljak, 21. jula, obeležiće se 40 godina od smrti Zorana Radmilovića, jednog od najvažnijih glumaca u istoriji srpskog i jugoslovenskog pozorišta. Njegova karijera ostavila je dubok trag na sceni, a mnogi glumci i ljubitelji pozorišta i dalje se inspirišu njegovim radom. Radmilović, poznat po svojim nezaboravnim ulogama, katkad je delovao kao da je sam čitavo pozorište, zahvaljujući svojoj jedinstvenoj improvizaciji i dubokom razumevanju likova koje je tumačio.
Kako bi se odala počast ovom velikom umetniku, direktori Pozorišta Atelje 212 i Pozorišta Timočke krajine iz Zaječara položiće cveće u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Ova akcija simbolizuje zahvalnost i poštovanje prema njegovom doprinosu kulturi i umetnosti. Tokom svoje bogate karijere, Radmilović je učestvovao u 104 pozorišna ostvarenja.
Njegovi najpoznatiji filmovi uključuju „Maratonci trče počasni krug“ i „Majstori, majstori“, kao i popularne serije kao što je „Majstorska radionica“. U pozorištu je ostavio poseban pečat u predstavama poput „Radovan Treći“ i „Kralj Ibi“. Njegov talent je bio prepoznat u brojnim ulogama gde je često oduševljavao publiku svojim improvizacijama.
Zoran Radmilović je rođen u Zaječaru, a po očevoj želji, upisao je Pravni fakultet u Beogradu. Međutim, njegova strast prema glumi prevagnula je, pa je studirao na Arhitektonskom i Filološkom fakultetu, a zatim se usredsredio na glumu. Prve korake u ovoj umetnosti napravio je u KUD „Ivo Lola Ribar“, pre nego što je upisao Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju. Njegova profesionalna karijera započela je u Beogradskom dramskom pozorištu, gde je prve značajnije uloge igrao između 1962. i 1968. godine.
Poslednja predstava koju je izveo, „Radovan III“, održana je 9. juna 1985. godine, uprkos velikim bolovima. Njegova nesalomiva volja i posvećenost umetnosti pokazale su se i u tim teškim trenucima. Samo tri dana nakon predstave, trenuci su prekinuti, jer je hospitalizovan i više se nije vratio.
Radmilović je 1983. godine dobio nagradu za životno delo „Dobričin prsten“. U bolničkoj postelji, primao je Sedmojulsku nagradu. Nažalost, umro je u 52. godini života, ostavivši iza sebe neizbrisiv pečat na pozorišnu scenu.
U Zaječaru, njegov rodni grad, njegova zaostavština se proslavlja na različite načine. Ulica u kojoj je rođen nosi njegovo ime, a pozorište Timočke krajine takođe se ponosi njegovim nasleđem. Svake godine održava se festival „Dani Zorana Radmilovića“, na kojem se dodeljuje nagrada “Zoranov brk” za izvanredne glumačke performanse. Nagrada „Zoran Radmilović“ ustanovljena je 1988. godine i dodeljuje se na Sterijinom pozorju dodatno nagrađujući izvanredne mlade talente.
U Mileševskoj ulici u Beogradu postavljena je spomen ploča u čast ovog velikana umetnosti 21. jula 2010. godine, u organizaciji Ateljea 212 i opštine Vračar. Ispred Ateljea 212 može se videti skulptura njegovog lika u ulozi kralja Ibija, dok je njegova bista smeštena u foajeu pozorišta.
Danas, Zoran Radmilović ostaje simbol posvećenosti umetnosti i snage pozorišta, a njegovo nasleđe nastavlja da inspiriše nove generacije umetnika. Njegove uloge i dans i dalje žive kroz uspomene publike, dok pozorišne scene nastavljaju da odaju počast njegovom izvanrednom talentu.
