Prema istraživanju organizacije Oxfam, ukupno bogatstvo milijardera je tokom 2024. godine poraslo za dva biliona dolara, s 13 na 15 biliona, što znači da je u proseku rast bogatstva iznosio oko 5,7 milijardi dolara dnevno. Uz to, prošle godine je povećan broj milijardera za 204 imena. Dok je bogatstvo deset najbogatijih ljudi na planeti raslo za skoro stotinu miliona dolara dnevno, broj osoba koje žive u siromaštvu ostao je gotovo nepromenjen još od 1990. godine.
Oxfam je prethodno predvideo da bismo mogli videti prvog bilionera u narednoj deceniji. Međutim, s obzirom na to da bogatstvo milijardera raste bržim tempom nego što se očekivalo, procene su revidirane, a sada je izvesno da će svet do tog momenta verovatno imati najmanje pet bilionera.
Podaci Oxfama ukazuju na to da čak 60% bogatstva među milijarderima potiče iz nasledstva, monopolske moći ili prijateljskih veza. Organizacija tvrdi da je ekstremno bogatstvo često nezasluženo i da se procenjuje da će više od hiljadu milijardera preneti ukupno 5,2 biliona dolara svojim naslednicima u naredne dve do tri decenije.
Globalni sever kontroliše 69% ukupnog bogatstva na svetu, a 1% najbogatijih u ovim zemljama, kao što su Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija i Francuska, izvlačio je 30 miliona dolara na sat iz zemalja globalnog juga tokom 2023. godine. U ovom kontekstu, neke od ključnih tema koje se nameću su načini na koje se može smanjiti razlika između bogatih i siromašnih. Oxfam apeluje na vlade da oporezuju najbogatije kako bi se smanjila ekonomska nejednakost, kao i na ukidanje poreskih rajeva, jer se pokazuje da polovina milijardera živi u zemljama bez poreza na nasledstvo.
Organizacija takođe poziva bivše kolonijalne sile da prepoznaju i suoče se s trajnom štetom koju su njihove kolonijalne vladavine nanela drugim zemljama, kao i na pružanje reparacija. Ekonomista Mihajlo Rabrenović ističe da se od prvobitne zajednice do današnjih dana postavlja pitanje ne samo kako stvoriti dobra, već i kako ih raspodeliti. Prema njegovim rečima, to zavisi od karaktera društva, koje se može opisati kao pravedno ili nepravedno, a trenutni izazovi s kojima se svet suočava zahtevaju više pravde i manje nejednakosti.
Rabrenović naglašava da je važno da radnici širom sveta stoje u borbi za svoja prava i jačaju sindikate, ali da bogati takođe razvijaju svoje tehnike i metode koje im pomažu da očuvaju svoj rast. Govoreći o Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, on ukazuje na to da je svet trenutno u krizi i da se nalazimo na prekretnici, kako političkoj tako i ekonomskoj.
Mnogi promatrači se takođe osvrću na nedavne promene u američkoj politici, pri čemu se ističe preuzimanje mandata od strane Donalda Trampa. Rabrenović napominje da su sastanci u Davosu značajni jer okupljaju uticajne lidere i predstavnike različitih sektora, omogućavajući dijalog i razmenu ideja.
Do sada je Davos postao mesto gde lideri razgovaraju o globalnim pitanjima, kao i izazovima s kojima se svet suočava. Ipak, postoji skepticizam o tome koliko se te ideje mogu sprovesti u stvarnost, jer oni koji poseduju bogatstvo često teže njegovom očuvanju, što može da oteža borbu za prava onih s manje resursa.
S obzirom na trenutnu situaciju, Rabrenović ističe potrebu za daljim reformama u Srbiji, smatrajući da je modernizacija državne uprave ključna za budući razvoj. Takođe, naglašava značaj održavanja dobrih odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama, ali i izazove koji se mogu pojaviti usled potencijalne promene u strukturi odnosa unutar Evropske unije. Rabrenović veruje da će rešavanje sukoba u Ukrajini pozitivno uticati na produktivnost privrede u Evropi, dok Srbija treba da odgovori na izazove obezbeđenja energije, posebno u svetlu sankcija prema Rusiji.
