Veliki delovi svetskih okeana postali su tamniji u poslednje dve decenije, prema izveštajima istraživača koji upozoravaju na ozbiljne posledice za morski život širom sveta. Istraživanje objavljeno u časopisu Guardian ističe da je više od petine svetskih okeana potamnelo između 2003. i 2022. godine, što smanjuje prostore u kojima morski organizmi mogu preživeti, a koji su zavisni od sunčeve i mesečeve svetlosti.
Podaci prikupljeni putem satelita i numeričkog modelovanja pokazuju da je ovaj tamni efekat uočen na površini od 75 miliona kvadratnih kilometara, što odgovara kopnenoj površini Evrope, Afrike, Kine i Severne Amerike zajedno. Ova pojava narušava gornji sloj vode, poznat kao fotička zona, gde živi 90 odsto morskih vrsta.
Tomas Dejvis, stručnjak za očuvanje morskog ekosistema sa Univerziteta u Plimutu, naglašava da su rezultati istraživanja „ozbiljan razlog za zabrinutost“. Prema njegovim rečima, ovaj trend može imati teške posledice po morske ekosisteme, globalni ribolov, kao i ključne cikluse ugljenika i hranljivih materija u okeanima.
Fotička zona, gde svetlost prolazi i omogućava fotosintezu, ključna je za većinu morskog života. Iako sunčeva svetlost može dopreti do jednog kilometra ispod površine, u praksi je minimalna količina svetla ispod 200 metara. U ovom sloju vode žive mikroskopski organizmi, poznati kao fitoplankton, koji obavljaju fotosintezu. Ovi organizmi su osnova gotovo svih morskih lanaca ishrane i proizvode skoro polovinu kiseonika na planeti.
Mnoge ribe, morski sisavci i druge životinjske vrste oslanjaju se na fotičke zone za lov, ishranu i razmnožavanje, gde je prisutna najveća količina hrane. Usled opšteg tamnjenja, oko 10 odsto okeana, odnosno 37 miliona kvadratnih kilometara, postalo je svetlije tokom poslednjih dvadeset godina, pokazuju rezultati istraživanja. Na primer, uz zapadnu obalu Irske, veoma velika površina okeana je posvetlela, dok je dalje od obale došlo do potamnjenja.
Ova promena u osvetljenosti može ozbiljno uticati na morske ekosisteme, koji su već pod pritiskom zbog klimatskih promena, zagađenja i prekomernog ribolova. Smatra se da sniženje nivoa svetlosti može izazvati poremećaje u morskim prehrambenim lancima, što može uticati na čitave ekosisteme i globalnu ekonomiju koja zavisi od ribarstva.
Istraživači naglašavaju da bi trebalo preduzeti hitne mere za zaštitu morskih ekosistema i očuvanje njihova staništa. Smanjenje emisije ugljen-dioksida i regulisanje ribolovnih praksi su neki od predloga stručnjaka koji se nadaju da će doprineti obnavljanju ovih ekosistema.
S obzirom na to koliko su okeani vitalni za održavanje života na planeti, važno je da se ozbiljno shvate upozorenja naučnika. Očuvanje zdravih morskih ekosistema ključno je za budućnost planete, a sve više upozorenja o tamnjenju okeana može biti signal za akciju.
U svetu gde su morski resursi već opterećeni, istraživanja poput ovog podsećaju nas na hitnost situacije. Povećanje nivoa svesti o ovim pitanjima može dovesti do veće međunarodne saradnje u očuvanju okeana, a samim tim i do zaštite morskog života.
Kao što naučnici navode, moramo brzo reagovati kako bismo zaštitili ovako dragocene ekosisteme. Budućnost svetlih okeana, a time i zdravlja celog našeg planete, zavisi od naših današnjih odluka.
