Dan Mladosti, nekadašnji opšte narodni praznik u bivšoj Jugoslaviji, ponovo je privukao pažnju građana i turista okupljenih ispred Kuće cveća u Beogradu. Ovaj događaj, koji se nekada slavio svake godine 25. maja, sa velikom svečanošću i radošću, bio je prilika da se odaje poštovanje Josipu Brozu Titu, doživotnom predsedniku SFRJ. Iako je zvanično obeležavanje ovog praznika prestalo 1989. godine, sećanje i nostalgija za tim vremenima i dalje su prisutni među raznim generacijama.
Tokom današnjeg okupljanja, mnogi su se posvetili pomenu na Titovu ostavštinu, donoseći cveće i kažnjavajući redove ispred njegovog groba. U poseti su bili i turisti iz više zemalja, uključujući Kinu i afričke države, što ukazuje na globalni interes za jugoslovensku istoriju i kulturu. Kuća cveća je postala središte okupljanja za sve one koji žele da se sretnu s istorijom i nasleđem SFRJ.
Na platou ispred Muzeja Jugoslavije i Kuće cveća, prodavale su se razne memorabilije, uključujući partizanske značke i knjige o Titu, dok su se zastave nekadašnje države vijorile u vetru. Mnogi posetioci, i među njima mladi i stariji, prisetili su se vremena kada je Dan Mladosti bio simbol mladosti, bratstva i jedinstva.
Delegacija iz Afrike takođe je prisustvovala ovom događaju, podsećajući na važnost koju je Tito imao u promicanju Pokreta nesvrstanih zemalja. PR menadžer Muzeja Jugoslavije istakao je da sve više mladih iz Zapadne Evrope i Amerike dolazi da istražuje viktorijanski period Balkana, preko viralne kulture i muzike, pokazujući sve veći interes za Jugoslaviju kao fascinantnu temu.
Među učesnicima događaja bila je i ekipa „Blica“, koja se srela s najstarijim živim učesnikom bitke na Sutjesci, 101-godišnjim Antom Dedićem. Ovaj veteran evocirao je uspomene na Dan Mladosti, govoreći o miru i slobodi u tom vremenu, kada je život bio obeležen poštovanjem među različitim narodnostima.
Prema rečima sugrađanke iz Udruženja učesnika omladinskih radnih akcija, omladina bivše Jugoslavije je svojom voljom doprinela izgradnji mnogih objekata koji se i danas koriste, naglašavajući lepe uspomene na zajednički rad i solidarnost. Mnogi su se složili da je to vreme predstavljalo veću pravdu i manje socijalnih razlika, čime su se osjećali slobodnije u različitosti.
Aleksandar, jedan od mladih Beograđana, podseća da je Dan Mladosti nekada bio pravo slavlje, priznajući da nije svaki učenik mogao učestvovati u velikim svečanostima zbog strogih kriterijuma dobrih učenika. Kao glavni simbol ovog praznika, Štafeta mladosti bila je nošena kroz čitavu Jugoslaviju mesecima pre nego što bi bila predana Titu na stadionu JNA.
Kao završetak dana, na Titovom grobu postavljeni su buketi cveća iz raznih krajeva, dok su se posetioci fotografisali ispred spomenika, čime su želeli da ovjekovječe ovaj trenutak i povežu se sa istorijom.
Ovo okupljanje pokazuje da se sećanje na Dan Mladosti i dalje održava među ljudima, i da ljubav prema prošlom ne umire. Iako su pojedine vrednosti iz tog vremena možda nestale, duh sloge i prijateljstva ostaje tema koja privlači generacije da se okupe u sećanju na jedinstvo i bratstvo kroz istoriju.
