Republička izborna komisija (RIK) objavila je preliminarne rezultate lokalnih izbora u Kosjeriću, gde je lista „Ne damo Srbiju – Aleksandar Vučić“ osvojila 3.686 glasova, što čini 49,23% ukupnog broja glasova i donosi im 14 mandata. Drugoplasirana lista, „Ujedinjeni za Kosjerić,“ dobila je 3.635 glasova ili 48,54% i 13 mandata.
Miloš Vučević, predsednik Srpske napredne stranke (SNS), kritikovao je uslove u kojima su sprovedeni ovi izbori, ističući da su građani glasali u nedemokratskom ambijentu. On je naglasio da je atmosfera tokom izbora bila neviđena, poredeći je sa situacijama iz devedesetih godina. Vučević je izjavio da su njegovi članovi bili izloženi napadima i progonima, što je otežalo normalno vođenje kampanje.
Prema Vučeviću, SNS nije imao jednake uslove kao drugi učesnici izbora, te su im bili zabranjeni normalni oblici okupljanja. „Naša kampanja je bila neadekvatno zaštićena, a članovi su često bili napadani.“ Kritikujući izbornu tišinu, istakao je da su se neka kršenja dešavala čak i u vreme zakonske zabrane predizbornih aktivnosti.
Tokom izjave, trebao je i da naglasi kako se ovakvi izborni uslovi ne mogu ponovo ponoviti, dodajući da su izbori u Zaječaru i Kosjeriću obeleženi težim kršenjem demokratskih normi. „Ovo je neoprostivo i neodrživo,“ zaključio je Vučević.
Kada je reč o rezultatima, SNS je ostvarila značajnu pobedu na izborima u Zaječaru i Kosjeriću, što čini da su oni izuzetno važni za njihovo daljnje funkcionisanje. U Zaječaru, SNS je osvojila 27 mandata od ukupno 50. Druga lista, „Promena u kojoj verujemo,“ dobila je 10.311 glasova ili 34,22%, čime su im pronašli 19 mandata.
Sveukupno, izlaznost na ovim izborima bila je visoka, sa 63,64% u Zaječaru, dok je u Kosjeriću zabeležena izlaznost od čak 84,19%, što je nezapamćeno visoko. Ovi rezultati sugeriraju izraženu zainteresovanost građana za dalji razvoj lokalnih samouprava, ali i nesigurnosti u izbornom procesu.
Vučević je pohvalio građane Kosjerića za njihovu posvećenost, dodajući da je ovo pokazatelj demokratskog duha zajednice. Međutim, ukazao je na potrebu za unapređenjem izbornog procesa, kako bi se osiguralo da budući izbori budu održani u normalnijim uslovima.
Na kraju, važno je napomenuti da je SNS podnela veće nesigurnosti tokom kampanje i održavala visoke standarde izlaznosti među svojim pristalicama. Napadi na članove i distrofični uslovi su ostavili utisak na celokupni proces izbora i doveli do brojnih kontroverzi koje će sigurno obeležiti daljnje političke aktivnosti u ovom području.
Iako su rezultati očigledno u korist SNS-a, izazovi koje su istakli u vezi sa izbornim uslovima događaju se u kontekstu šire političke klime i izazova s kojima se suočava cela Srbija. Dalje analize i evaluacije biće potrebne kako bi se praćenje demokratskih normi i ljudskih prava u izbornoj tradiciji učinilo zacrtanom normom. Ova iskustva kao i dalje raspoloženje građana sigurno će oblikovati buduće političke pravce i strategije stranka u narednim godinama.
