Italijanska premijerka Đorđa Meloni izjavila je da je juče objavljena odluka američkog predsednika Donalda Trampa o carinama prema Evropskoj uniji greška, ali je izrazila uverenje da te mere nisu katastrofalne. Meloni je za italijansku državnu televiziju RAI naglasila da ne bi trebalo preuveličavati uticaj ovih carina i da je važno pažljivo razmotriti odgovor na njih.
Premijerka je kazala da je važno ne izazivati paniku, smatrajući da situacija nije alarmantna. „Ne smemo podsticati uzbunu, to nije katastrofa“, izjavila je Meloni i dodala da nije sigurn u to da je uvođenje recipročnih tarifa najbolji način za odgovor na američke mere.
Prema najavama američke administracije, od 5. aprila će na snagu stupiti osnovna carina od 10% na celokupan uvoz u Sjedinjene Američke Države. Od 9. aprila biće uvedene recipročne carine prema približno 60 zemalja i teritorija za koje je Bela kuća smatrala da su „najgori prestupnici“. Tokom ovog tromesečnog perioda, određene zemlje i teritorije suočiće se sa carinom od 10%, a među njima su Singapur, Brazil, Australija, Novi Zeland, Turska, Kolumbija, Argentina, Salvador, Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija.
Meloni je ukazala na specifične recipročne carine koje će biti na snazi od 9. aprila. Prema EU, carine će iznositi 20%, dok će carina prema Kini biti 54% (uključujući ranije carine). Pored toga, zemlje kao što su Vijetnam i Tajland suočiće se sa carinama od 46% i 36% respectively, dok Japan snosi carinu od 24%. Ove informacije prenosi BBC.
Pojedine ekonomiste zabrinjavaju posledice ovakvih mera, posebno na ekonomiju EU i u vezi sa trgovinskim odnosima između SAD-a i Evrope. Stručnjaci naglašavaju da će ovi carinski troškovi najverovatnije dovesti do povećanja cena, što bi moglo uticati na inflaciju u EU. Prva reakcija EU i njenih članica varirala je, pri čemu je Italija predložila oprezan pristup i razmatranje strateških odgovora.
U međuvremenu, Meloni je podsetila da su odnosi između Italije i SAD-a tradicionalno pozitivni i da je važno održati dijalog. Italijanska vlada planira da reaguje kroz konsultacije sa drugim članicama EU kako bi se koordinisali odgovori na carinske mere Sjedinjenih Američkih Država.
Pitanja oko međunarodne trgovine i carinskih politika postaju sve važnija, kako u kontekstu globalnih ekonomski kriza, tako i u svetlu nedavnih promena u geopolitičkim odnosima. Američka administracija se suočava sa kritikama zbog predloženih mera, koje neki smatraju kao način da se zaštite domaći proizvođači, ali i da se oslabe međunarodni trgovinski odnosi.
Za mnoge u EU, situacija je podsećanje na složenost globalne trgovine i potrebe za saradnjom i diplomatijom u ostvarivanju zajedničkih ekonomskih interesa. U ovom trenutku, očekuje se da će evropski vođe nastaviti rad na usklađenju stavova i strategija kako bi svoju ekonomiju zaštitili od negativnih uticaja američkih carina.
Kratkoročno rešenje bi moglo uključivati pregovore sa Sjedinjenim Američkim Državama, ali i razvoj unutrašnjih politika koje bi mogle pomoći u amortizaciji efekata carina na preduzeća i potrošače. Premijerka Meloni već je započela razgovore sa evropskim liderima kako bi se stvorila zajednička fronta protiv američkih mera.
Ovo pitanje ima potencijal da oblikuje buduću trgovinsku politiku i ekonomske odnose u narednim mesecima, dok se evropske ekonomije prilagođavaju novim izazovima koje donosi globalna trgovinska klima.
