Beograd – Stručnjak za menadžment javnog sektora, Mihajlo Rabrenović, osvrnuo se na aktuelno stanje u energentima i spoljnoj politici Srbije, usled nedavne posete predsednika Aleksandra Vučića Moskvi. Prema njegovim rečima, Srbija ima odgovornost da štiti svoje nacionalne interese, a poseta glavnom gradu Rusije ima višestruke značaje, posebno kada se uzmu u obzir gasni aranžman i američke sankcije na Naftnu industriju Srbije (NIS).
Rabrenović je za Tanjug naglasio kako je neophodna analiza i rešavanje gasnog aranžmana, što predstavlja jedan od ključnih izazova za Srbiju u trenutnoj energetskoj krizi. „Uloga gasa u energetskom sistemu Srbije nije samo strateška, već i vitalna za ekonomsku stabilnost“, ističe Rabrenović. On dodaje da je dijalog sa Ruskom Federacijom od suštinskog značaja za definisanje budućih energetsko-političkih odnosa, s obzirom na to da je Srbija već decenijama oslonjena na ruske energetskih resurse.
Stručnjak podseća na važnost diverzifikacije izvora gasa, ali istovremeno ukazuje na zanemarivanje investicija u energetski sektor tokom prethodnih dekada. „Srbija se suočava s problemima koje je teško rešiti bez stranih ulaganja i saradnje s partnerskim zemljama“, rekao je Rabrenović. Očekuje se da će razgovori s Rusijom doneti neka rešenja, budući da su odnosi Srbije i Rusije tradicionalno bliski, pre svega u oblasti energetike.
Međutim, dodatni izazov predstavljaju sankcije koje su uvedene protiv NIS-a od strane Sjedinjenih Američkih Država. Ove mere su usmerene na sprečavanje poslovanja s ruskim kompanijama, a Srbija mora pronaći način da očuva svoje ekonomske interese uz poštovanje međunarodnih pravila i odnosa sa zapadnim zemljama.
„Otvoreno govorim o tome da je potrebna strategija koja će obezbediti nesmetano snabdevanje energentima, kao i pravnu sigurnost za investitore“, rekao je Rabrenović. On podseća da je gas ključan za industriju, domaćinstva i energetsku stabilnost u zemlji, te je svaki korak prema diversifikaciji izvora snabdevanja važan.
Jedan od mogućih pravaca jeste i proučavanje alternativnih izvora gasa, poput tečnog prirodnog gasa (LNG) ili čak ulaganja u obnovljive izvore energije. Rabrenović smatra da bi Srbija trebala aktivno istraživati sve mogućnosti kako bi se obezbedila energetska nezavisnost, ali i da se uspostavi uravnotežen odnos sa svim stranama, kako bi se umanjili rizici od zavisnosti od jednog izvoznika.
U tom smislu, prisustvo i podrška međunarodnih organizacija, kao i opravdano ulaganje u infrastrukturu, mogu značajno doprineti jačanju energetske sigurnosti Srbije. „Bilo kakva stabilnost u energetskom sektoru ne može se postici bez dugoročne strategije i posvećenosti svih relevantnih aktera“, naglašava Rabrenović.
S obzirom na globalne promene u oblasti energetike, koje uključuju prelazak ka obnovljivim izvorima, Srbija se suočava s izazovima, ali i prilikama. Ključna stvar je da se što pre preduzmu koraci kako bi se stvorila jasna vizija energetske politike koja će biti prilagođena aktuelnim globalnim tokovima.
Na kraju, Rabrenović ističe da Srbiji nije lako zbiti odnose sa Rusijom, posebno kada je u pitanju snabdevanje gasom, ali naglašava i potrebu za otvorenim dijalogom sa zapadnim partnerima. Ulaganjem u energiju, kao i u međusobnu saradnju, Srbija može osnažiti svoj položaj na međunarodnoj sceni, čime će se osigurati stabilnost ne samo u domaćem energetskom sektoru, već i u cijeloj ekonomiji.
