Odnos poverenja između lekara i pacijenata igra ključnu ulogu kada je u pitanju upotreba antibiotika, navodi najnovija studija koja dolazi iz Švajcarske. Analiza pokazuje da je važno izbeći nepotrebno izdavanje recepata za ove lekove. Studija je istakla da nedostatak poverenja između lekara i pacijenata može dovesti do prekomerne upotrebe antibiotika, što predstavlja ozbiljan zdravstveni problem.
Prema podacima Evropske komisije i Evropskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti (ECDC), u Evropi godišnje umre oko 35.000 ljudi zbog infekcija izazvanih bakterijama koje su postale otporne na antibiotike. Ova statistika jasno ukazuje na ozbiljnost situacije i potrebu za hitnim delovanjem u cilju smanjenja broja prepisanih antibiotika.
Prekomerna upotreba antibiotika uzrokuje smanjenje njihove efikasnosti kod ozbiljnih infekcija, ali i dovodi do razvoja otpornosti kod bakterija. Kada se bakterije prilagode i postanu otporne na lekove koje se koriste protiv njih, lečenje postaje značajno otežano, što može imati smrtonosne posledice po pacijente.
Ujedno, istraživanje takođe naglašava potrebu za edukacijom kako pacijenata tako i zdravstvenih radnika o pravilnoj upotrebi antibiotika. Lekari bi trebali da pružaju jasne informacije i preporuke pacijentima kako bi se smanjila potreba za antibioticima, ali i osnažila svest o njihovim potencijalnim štetnim efektima. Uloga edukacije je od suštinskog značaja u borbi protiv antibiotikorezistentnosti.
Švajcarski istraživači skreću pažnju na važnost otvorene komunikacije u medicinskim odnosima. Oni smatraju da je ključno da pacijenti budu uključeni u donošenje odluka vezanih za njihovo lečenje. Ovo može pomoći u izgradnji povjerenja i smanjenju broja nepotrebnih recepata. Pacijenti koji se osećaju informisano i uključeno u svoj proces lečenja su manje skloni traženju antibiotika za infekcije koje se mogu lečiti na druge načine.
Naročito u situacijama kada se radi o respiratornim infekcijama, lekari često prepisuju antibiotike po automatizmu, iako mnoge od ovih infekcija jesu viralne i ne zahtevaju antibiotsku terapiju. Ovaj obrazac praćenja može dovesti do neželjenih posledica, uključujući povećanu otpornost bakterija.
Švajcarski naučnici predlažu da se u zdravstvene smernice uključe jasniji kriterijumi za prepisivanje antibiotika kako bi se osigurala njihova pravilna upotreba. Takođe je važno organizovati obuke i radionice za zdravstvene radnike da bi se promovisalo razumevanje i pravilno upravljanje antibioticima.
Kako bi se suprotstavili ovom trendu, potrebna je i podrška šire zajednice, uključujući porodične lekare i specijaliste. Zajednički rad i bolja komunikacija između različitih sektora zdravstvenog sistema mogu doprineti boljem razumevanju i kontroli upotrebe antibiotika.
Studija iz Švajcarske donosi realnu sliku problema sa kojem se suočavamo. U slučaju da se mere ne preduzmu, moguće je da će se troškovi lečenja povećati, a pacijenti će se suočiti sa sve težim infekcijama koje se ne mogu lečiti postojećim antibioticima.
Stručnjaci tvrde da je potrebno uložiti više napora u istraživanja novih antibiotika i alternativnih terapija kako bi se izborili protiv rastuće otpornosti. Takođe, preporučuje se i promovisanje preventivnih mera kao što su vakcinacije koje bi smanjile incidenciju bakterijskih infekcija.
Na kraju, borba protiv rezistencije na antibiotike zahteva sveobuhvatan pristup i saradnju svih aktera u zdravstvenom sistemu, uz uzimanje u obzir stava i potreba pacijenata. Samo zajedničkim delovanjem možemo stvoriti zdraviju budućnost i očuvati efikasnost antibiotika za generacije koje dolaze.
