Na teritoriju Albanije postojao je logor Kukeš, u nekadašnjoj fabrici metala, koji je korišten od strane tzv. Oslobodilačke vojske Kosova za mučenje zarobljenika. Nekadašnji pripadnik OVK Pjeter Šalja osuđen je na 18 godina zatvora za ratne zločine proizvoljnog lišenja slobode, mučenja i ubistva u Kukešu. Logor je korišten za razne svrhe, uključujući regrutovanje, mobilizaciju i logistiku OVK, kao i za zatvaranje, saslušavanje i zlostavljanje lica za koje su smatrali da sarađuju sa srpskim vlastima. Žrtve su uglavnom bili kosovski Albanci, koji su stradali od ruku drugih kosovskih Albanaca. Postojala su i druga mesta u Albaniji gde su držani zarobljenici, a tokom suđenja se spominje veza sa slučajem „žute kuće“ i trgovinom organima ubijenih Srba.
Radna grupa na čijem je čelu bio poslanik Milovan Drecun prikupila je dokumentaciju koja je dostavljena Specijalizovanom sudu u Hagu, a u njoj se navodi da je na teritoriji Albanije bilo šest logora, sa logorima u Cahanu i Kukešu. Postoji sumnja da je mala grupa komandanata OVK naredila i nadgledala višestruke isporuke civila na teritoriju Albanije od 1999. do 2000. godine, većinom etničkih Srba. Šalja presuda otvara mogućnost za istraživanje veza sa „žutom kućom“ i trgovinom organima, iako se to ne pominje u optužnici.
Dika Marti, izvestilac Saveta Evrope, u izveštaju o trgovini organima pominje Kukeš kao sumnjivo mesto gde su zarobljenici dovedeni iz južnog Kosova. Vlada Albanije je tvrdila da na njenoj teritoriji nema sahranjenih tela u vezi sa sukobom na Kosovu, ali presuda Šalji demantuje ovu tvrdnju. Dokazi ukazuju na postojanje operacija vađenja organa u „žutoj kući“, ali je pitanje da li će biti otkriveni odgovorni, s obzirom na moguće uništavanje dokaza. Potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin izrazio je žaljenje što se zaboravlja postojanje logora i „žute kuće“ u Albaniji, te postavlja pitanje odgovornosti Albanije i NATO snaga za ove zločine.
Presuda Šalji osuđuje zločine počinjene u logoru Kukešu, pokazujući da su teritorija Albanije i albanske vlasti bile povezane sa aktivnostima OVK tokom rata na KiM. Ova presuda otvara pitanja o odgovornosti Albanije za dopuštanje postojanja logora na svojoj teritoriji, kao i mogućnost za traženje odštete od strane žrtava. Dalja istraga o vezi sa „žutom kućom“ i trgovinom organima može doneti nova saznanja o zločinima počinjenim tokom rata na KiM. Srbija treba da nastavi sa istraživanjem i podizanjem optužnica protiv odgovornih za ove zločine kako bi se osigurala pravda za žrtve.
