Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić uputio je izraze saučešća povodom smrti pesnika i novinara Radomana Kanjevca, ističući njegov značajan doprinos kulturi Beograda i šire. Dačić je naveo da je vest o Kanjevcovoj smrti donela veliki žal, te da je bio dugogodišnji prijatelj i radni kolega koji je ostavio dubok trag u svetu umetnosti.
Radoman Kanjevac, srpski pesnik i novinar, preminuo je u 65. godini, čime je ostavio prazninu u srcima svih koji su ga poznavali. Njegova kreativnost nije bila samo u pisanju, već i u radu na radiju i televiziji, gde je stvorio brojne značajne emisije. Kanjevac je bio urednik studentskog radija Indeks 202 od 1982. do 1985. godine, gde je doprineo popularizaciji kulturnih sadržaja među mladima.
Nakon toga, od 1985. do 1989. godine, radio je na Radio Beogradu, gde je uređivao emisije kao što su „Prodor“, „Niko kao ja“ i „To je samo rock’n’roll“. Ove emisije su često bile usmerene na muzičke teme i aktuelnosti, predstavljajući novi zvuk i pristup u medijima tog vremena.
Od maja 1989. godine, Kanjevac je postao urednik televizije OK, koja je kasnije postala poznata kao Treći kanal RTS-a. Njegov rad na televiziji obeležile su inovacije i pokušaji da se pruži drugačiji sadržaj, baziran na interesima i potrebama publike. Njegova sposobnost da komunicira s gledaocima i slušaocima bila je očigledna, a njegova ljubav prema muzici i kulturi ostavila je trajan utisak.
Dačić je naglasio da je Kanjevac širio i čuvao muzički duh, koristeći reč kao sredstvo za povezivanje s publikom. Njegovo delo obeležena je autentičnošću i strašću, što se može uočiti u svemu što je radio.
Mnoge kolege i prijatelji su izrazili tugu zbog gubitka, a Dačić je putem svog kabineta poručio da je Kanjevac bio osoba koja je inspirisala mnoge oko sebe. Njegova kultura i doprinos umetnosti bili su značajni, a sada će se njegov rad pamtiti kao jedan od stubova savremene srpske kulture.
U trenutku kada je svet izgubio još jednog umetnika, važnost se daje sećanju na ono što je Kanjevac ostavio iza sebe. Teško je naći reči koje bi mogle adekvatno opisati njegov doprinos, ali je neosporno da je on bio ključni deo kulturne scene.
Svi koji su imali priliku da ga upoznaju znali su koliko je entuzijazma i energije uložio u svoje projekte. Njegova posvećenost afirmaciji umetnosti i kulture bila je vidljiva u svakom aspektu njegovog rada.
Kanjevac nije bio samo pesnik i novinar, već i čovek koji je imao duboku povezanost sa svojom publikom. Njegovi tekstovi i emisije zrače strašću, koja inspiriše generacije. I dalje će se slušati njegove reči i muzika koju je voleo, dok će njegovi prijatelji i poštovaoci nastaviti da dele sećanja na ovaj jedinstveni lik.
Kao i mnogi umetnici koji su pre njega, Kanjevac je ostavio za sobom bogatstvo stvaralaštva koje će trajati. Njegovo nasleđe će ostati u kolektivnoj svesti srpskog naroda, kao podsećanje na važnost umetnosti i kulture u oblikovanju identiteta zajednice.
U ovom tužnom trenutku, svi se možemo setiti njegovih reči, njegovog duha i njegove nesebične posvećenosti umetnosti. Radoman Kanjevac će zauvek ostati deo naše kulturne povesti, a njegovo nasleđe će živeti kroz delo koje je ostavio iza sebe.
