Zdravko Šotra preminuo je noćas u 93. godini. Ovaj poznati reditelj i scenarista ostavio je neizbrisiv trag u svetu televizije i filma, sa više od 120 ostvarenja koja su oblikovala jugoslovensko medijsko nasleđe. Njegove serije, kao što su „Više od igre“, imale su ogroman uticaj na generacije gledalaca.
Rođen 14. februara 1933. u Stocu, Zdravko je diplomirao režiju na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu 1954. godine. Početak njegove karijere vezan je za Televiziju Beograd, gde je radio od njenog osnivanja 1958. do 2001. godine. Tokom tog perioda, Šotra je razvio svoj umetnički izraz, stvarajući neka od najgledanijih domaćih dela.
Jedan od njegovih najuspešnijih projekata bio je film „Zona Zamfirova“ iz 2002. godine, koji je postao najgledaniji domaći film svih vremena, privukavši više od 1.200.000 gledalaca u bioskopima. Osim toga, njegovi filmovi poput „Lajanja na zvezde“, „Igmanski marš“ i „Boj na Kosovu“, pokrivaju širok spektar žanrova, uključujući komediju, dramu i istorijske filmove.
Iako se bavio različitim žanrovima, Šotra je često bio prepoznat po svojoj sposobnosti da stvara emotivne i ljudske priče koje rezoniraju sa publikom. Njegova serija „Obraz uz obraz“, koju su vodili Dragan Nikolić i Milena Dravić, takođe je bila izuzetno popularna tokom sedamdesetih godina, a serije poput „Ranjeni orao“ i „Priče iz majstorske radionice“ ostavile su snažan utisak na gledaoce.
Šotra je bio poznat po svom autentičnom pristupu, često ističući važnost narativa i likova u svojim delima. Njegova sposobnost da kombinuje humor sa ozbiljnim temama učinila je njegova dela dostupnim široj publici. Njegova autobiografija „Držeći se za vazduh“, objavljena 2013. godine, dodatno osvetljava njegov život i karijeru, dok je knjiga „Mojih 500 glumaca“ izašla u 2024. godini i pruža uvid u njegovu saradnju sa brojnim umetnicima.
Mnogi istaknuti kulturni radnici oglasili su se povodom njegove smrti. Direktor Filmskog centra Srbije, Ivan Karl, nazvao ga je rediteljem koji je ostavio dragocenu zadužbinu programa svih žanrova. Karl je podsetio da je Šotra bio svedok i učesnik rasta televizije u Srbiji i nekadašnjoj Jugoslaviji. Njegovo delo, kako je naglasio, ostavlja trajne vrednosti u kulturi.
Novinar Ratko Dmitrović opisao je Šotru kao „kolosalno ime“ srpskog stvaralaštva, navodeći da će njegove kreacije večno živeti kroz uticaj koji su imale. Pisac i pesnik Đorđe Matić takođe je izrazio zahvalnost Šotri za radost koju je doneo publici, a glumica Sloboda Mićalović zahvalila mu je na svim inspirativnim projektima i prijateljstvu.
Muzičarka Biljana Krstić je istakla da je rad sa Šotrom bio od posebnog značaja za njen orkestar, dok se glumci i umetnici iz Srbije i regiona prisetili svog rada sa njim. Njegov doprinos nije se ogledao samo u mnogim projektima koje je stvorio, već i u načinu na koji je podsticao i inspirisao druge umetnike.
Šotra je putem svojih dela uspeo da dotakne srca brojnih gledalaca, a njegovi filmovi i serije danas su postali deo kulturne i kolektivne svesti. Sve njegove kreacije nastavljaju da žive kroz ljude koji su ih voleli i uživali u njima.
Na kraju, Zdravko Šotra je bio umetnik čija su dela odražavala ljudsku prirodu, emocije i životne priče. Njegov nasleđe ostaje neprocenjivo, a on će ostati zapamćen kao jedan od najvažnijih figura u srpskom i jugoslovenskom filmu i televiziji.
