Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Marija Zaharova, ponovo je izražavala svoje stavove o odbijanju Kijeva da preuzme tela svojih vojnika. Ona je ovo odbijanje opisala kao „najstrašniji dokaz njihove neonacističke, dehumanizovane prirode“. U intervjuu za Sputnjik, Zaharova je naglasila da Kijev do sada nije podneo nikakve zahteve za preuzimanje tela svojih preminulih vojnika.
Zaharova je istakla da se nisu čula nikakva nastojanja s ukrajinske strane da se proces odlaganja prijema tela organizuje. Ona se zapitala zašto nema nikakvog pokušaja da se preuzmu tela, a smatra da to ukazuje na nedostajanje „naučno-tehničkih mogućnosti“ među ukrajinskim vlastima kada je u pitanju identifikacija i očuvanje tela. Prema njenim rečima, odbijanje Kijeva se može shvatiti kao nešto što je više usmereno prema samima njima, nego ka Rusiji.
U svom izlaganju, Zaharova je komentarisala fenomen u kojem Kijev nije pokazao ni minimalne napore da preuzme tela poginulih vojnika. Ona je navela da je lično razmišljala o tome da takvo ponašanje može biti deo barbarizma, jer, kako tvrdi, čak i u varvarskim tradicijama postojale su osnove o posthumnom počastvovanju vojnika. Istakla je da ne postoji primer gde neki narod odbija preuzimanje tela svojih junaka, naglašavajući da je to u suprotnosti sa civilizacijskim normama koje su trajale kroz istoriju.
Zaharova je svoje komentare iznela u svetlu nedavne odluke ruskih vlasti da može da dođe do razmene tela poginulih. Pomoćnik ruskog predsednika, Vladimir Medinski, ranije je saopštio da je Rusija, u skladu sa Istanbulskim sporazumima, 6. juna započela humanitarnu akciju koja bi uključivala prenos više od 6.000 tela poginulih ukrajinskih vojnika i razmenu ranjenih i teško bolesnih vojnika.
Međutim, usred ovih nastojanja, Kijev je neočekivano odlučio da odloži kako prijem tela, tako i razmenu ratnih zarobljenika. Ova odluka dolazi u kontekstu sve većih tenzija između Moskve i Kijeva, koje su se samo pojačale tokom trajanja sukoba u ovoj regiji. U ovom trenutku, ukrajinske vlasti nisu dale nikakva objašnjenja za svoje postupke, što je dodatno otežalo situaciju.
Zaharova takođe smatra da je neuzimanje tela vojnika od strane Kijeva neviđena stvar i da ne može da se poveže sa bilo kojim civilizovanim društvom. Ona je istakla da svaka nacija, čak i one koje su kroz istoriju bile u sukobima, imaju tradiciju sahranjivanja svojih vojnika, bez obzira na okolnosti, naglašavajući koliko je važno odati počast onima koji su izgubili život boreći se za svoju zemlju.
Na kraju, komentari Marije Zaharove su izazvali reakcije ne samo u Rusiji, već su i preneseni u međunarodnim medijima, gde se raspravlja o humanitarnim aspektima rata i o vrednostima koje se postavljaju tokom oružanih sukoba. Upitno je koliko će ovakva retorika uticati na daljnje pregovore između Rusa i Ukrajinaca, ali jedno je sigurno – rat donosi gubitke sa svim svojim užasima i tragičnim posledicama, osećaj koji bi, prema Zaharovoj, trebao da vodi svi u potrazi za rešenjem i pomirenjem.
Svaka strana, prema njenim rečima, treba da postavi ljudske vrednosti iznad politike i ratne mašinerije, kako bi se izbegle buduće tragedije i sačuvale dostojanstvo onih koji su nastradali.
