Poslednjih nekoliko godina, zova je polako počela da stiče popularnost među voćarima, često ostavljajući po strani tradicionalne voćne kulture kao što su grožđe. Ova biljka je poznata po svojim brojnim prednostima, uključujući otpornost na nepovoljne uslove i jednostavnost uzgoja, što je čini privlačnom opcijom za poljoprivrednike.
Jedna od najraširenijih sorti na tržištu je „Hazberg“, koja dolazi iz Zapadne Evrope i pokazala se izuzetno pogodnom za naše klimatske uslove. Ulaganja u zovu su značajno manja u poređenju sa drugim voćem, dok su prinosi približno 10 do 12 tona po hektaru, što je konkurentno za današnje tržište.
Potražnja za proizvodima od zove, kao što su sokovi i slatkiši, svake godine raste, otvarajući mogućnosti za dodatnu zaradu kroz preradu. Proizvođači ističu da se sa jednog hektara može ostvariti prihod od preko 4.200 evra, čime zova postaje jedna od najisplativijih kultura u voćarstvu. Jene Šerfeze iz Horgoša, poznat po pionirskom uzgoju ove biljke, ukazuje na njen neiskorišćen potencijal koji se može iskoristiti uz pravo znanje i povoljne uslove.
Šerfeze naglašava kako zova zahteva minimalne resurse i ne treba hemijsku zaštitu, što je čini pogodnom za organsku proizvodnju. Njena berba je laka i ne zahteva previše truda, što dodatno olakšava rad poljoprivrednicima. Održavanje zasada takođe je jednostavno, s time da se rezidba može započeti već u novembru. Dok neki voćari beru cvet zove, većina ipak čeka kraj avgusta za berbu plodova, jer prihod od njih može biti čak šest puta veći.
Osim svoje ekonomske vrednosti, zova ima i značajnu industrijsku i farmaceutsku primenu. Profesor Vladislav Ognjanov sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu ističe da se od svih delova biljke mogu praviti različiti proizvodi, kao što su džemovi, rakije, čajevi, a čak i porto vina ne bi imali svoj prepoznatljiv karakter bez zove. Ukupno, zova ima više od 70 poznatih primena, a njen rastući trend se posebno naglašava otkako su u Evropi zabranjene sintetičke boje, pa se zova koristi kao prirodno bojilo.
Evropska unija aktivno podržava razvoj poljoprivrede kroz razne fondove, a voćarstvo je jedan od ključnih sektora koji se benefituje od ovih podsticaja. Ova sredstva pomažu proizvođačima da unaprede svoju proizvodnju, modernizuju mehanizaciju i poboljšaju kvalitet svojih gazdinstava. S obzirom na niske troškove, visoke prinose i sve veću potražnju, zova bi u budućnosti mogla zauzeti značajno mesto u voćarskoj proizvodnji, donoseći profit i održivu perspektivu domaćim poljoprivrednicima.
Osim toga, zanimljivo je napomenuti da zova ne samo da nudi ekonomske prednosti, već i doprinosi očuvanju biološke raznovrsnosti. Zbog njenih prednosti, sve više poljoprivrednika razmatra njen uzgoj, čime se stvara nova kultura koja obećava bolje ekonomske rezultate i održivost.
U svetlu ovih informacija, jasno je da zova nije samo prolazni trend, nego potencijalno važan deo budućnosti voćarskih zasada u našem regionu. Poljoprivrednici koji se odluče za uzgoj zove mogu očekivati ne samo finansijsku dobit, već i zadovoljenje potreba tržišta koje postaje sve više orijentisano ka prirodnim i organskim proizvodima.
Ukoliko se nastavi trend podrške i unapređenja ove kulture, zova bi mogla postati simbol moderne i uspešne poljoprivrede, a poljoprivrednici koji se odluče za nju mogli bi uživati u plodovima svog rada na mnogo više načina nego što je to trenutno slučaj.
