Predsednik Donald Tramp je u utorak najavio uvođenje tarife od 25 odsto na uvoz iz Meksika i Kanade, što je izazvalo nove strahove od trgovinskog rata u Sjedinjenim Američkim Državama i njihovim susedima. Ova odluka je doneta u cilju povećanja pritiska na dve zemlje kako bi se pojačala borba protiv trgovine fentanilom koja se nelegally unosi u SAD. U obraćanju novinarima u Bijeloj kući, Tramp je rekao: „Sjutra – tarife od 25 odsto Kanadi i 25 odsto Meksiku. I to je početak.“
Ove tarife su prvobitno bile najavljene u februaru, ali su odložene na mesec dana nakon što su Meksiko i Kanada prihvatile određene ustupke. Ipak, Tramp je u ponedeljak stavio do znanja da više nema prostora za pregovore i da će nove tarife stupiti na snagu bez obzira na ranije dogovore. Ova situacija je izazvala pad vrednosti berzanskih indeksa na američkom tržištu, što dodatno ukazuje na nervozu investitora povodom mogućih posledica.
Osim tarife za Meksiko i Kanadu, Tramp je najavio i da će tarife na proizvode iz Kine, koje su trenutno na nivou od 10%, biti povećane za još 10%. Ove mere su deo šire strategije njegove administracije koja se fokusira na smanjenje trgovinskog deficita i promovisanje domaće proizvodnje. U kontekstu ovog najnovijeg razvoja, Tramp je dodao da će od 2. aprila stupiti na snagu recipročne tarife za sve zemlje koje uvedu carine na američke proizvode.
Reakcija Meksika i Kanade na ove najave nije izostala. Oba suseda su već nagovestila da će uzvratiti na carine novih 25 procenata, što bi moglo dovesti do eskalacije trgovinskog sukoba. Očekuje se da će vlade ovih zemalja sprovesti hitne sastanke kako bi razmotrile moguće kontramere i strategije odgovor na američke carine.
Analitičari ističu da bi ovo moglo imati dugoročne negativne efekte na trilateralnu trgovinu u Severnoj Americi, koja je već pod pritiskom usled prethodnih trgovinskih sporazuma i promena. Fokus na fentanil i nametanje carina na sve proizvode iz Meksika i Kanade bi mogli da otežaju ekonomske odnose, koje su već bile ugrožene prethodnim potezima Trampove administracije.
Osim ekonomskih posledica, Trampovi potezi za povećanje tarifa mogli bi da dovedu i do političkih tenzija unutar Sjedinjenih Američkih Država. Kritičari su ukazali da ovakve mere može označavati ne samo trgovinski rat nego i potragu za unutrašnjim saveštanjem pred predstojeće izbore. Ovi potezi takođe mogu uticati na američke potrošače, koji će možda morati da plate više za proizvode koji dolaze iz zemalja koje će biti pogođene novim tarifama.
Uprkos ovim izazovima, Tramp je i dalje čvrst u svojoj odluci, smatrajući da je ovaj pristup neophodan za zaštitu američkih interesa. U narednim danima, rezultati ovih odluka biće pažljivo pratšeni, kako od strane domaćeg tržišta, tako i od strane međunarodnih ekonomista i analitičara koji predviđaju moguće posledice na globalnoj trgovini.
Kao što se može primetiti, trgovinski ratovi ne utiču samo na ekonomiju; oni oblikuju i međunarodne odnose i politiku, što dodatno komplikuje već izazovnu situaciju na svetskoj sceni. U svetlu ovih dešavanja, ostaje da se vidi kako će se situacija dalje razvijati i koje će mjere Meksiko i Kanada preduzeti kao odgovor na Trampove najave.
