Ekonomista Mihajlo Rabrenović je na današnjoj konferenciji za novinare upozorio da dinamika i perspektive rešavanja pitanja Naftne industrije Srbije (NIS) zavise od geopolitičkih odnosa između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država. On je istakao da se trenutno formira nova slika o globalnim proporcijama vlasti, a ključna pitanja, kao što je budućnost Ukrajine i proces primirja, postavljaju se između ovih dveju svetskih sila. Za Srbiju, ovo može imati značajne posledice, posebno u svetlu aktuelnih američkih sankcija koje se rade prema NIS-u.
U razgovoru za Tanjug, Rabrenović je komentarisao nedavnu molbu NIS-a da se primena sankcija, koje su zakazane da stupe na snagu 25. februara, odloži za 90 dana. „Srbija bi volela da ishod bude takav da građani i privreda ne trpe, ali je sada trenutak kada se rešavaju pitanja podele sfera uticaja“, naglasio je ekonomista.
Ova situacija je, kako je objasnio, mnogo složenija od jednostavnog bilateralnog problema između Srbije i NIS-a. On smatra da će NIS postati deo šire političke slike i da je nacionalizacija NIS-a kao rešenje veoma rizična. „Nacionalizacija ne bi bila dobra ideja“, rekao je Rabrenović, ističući da bi ovaj potez mogao izazvati nepovoljne posledice ne samo po ekonomiju, već i po međunarodni položaj Srbije.
S obzirom na sve veće napetosti između Zapada i Rusije, kao i na složenu situaciju u Ukrajini, Srbija se našla u teškoj poziciji. Mnoge analize ukazuju da bi srpska privreda mogla trpeti posledice iz tih međunarodnih odnosa, o čemu je ekonomista govorio na osnovu aktuelnih podataka o tržištu i energetici. Srbija se, prema njegovim rečima, mora pripremiti na sve moguće scenarije kako bi očuvala stabilnost svog energetskog sektora.
Rabrenović je naglasio da će zaštita interesa Srbije biti od suštinskog značaja tokom predstojećih pregovora i razgovora o energentima. Bez obzira na pritiske i sankcije, on je uveren da Srbija može postići ciljeve uz mudre i promišljene strategije. Potrebno je, kako je dodao, investirati u infrastrukturu, diversifikovati izvore snabdevanja energentima i stvoriti povoljne uslove za privredni rast i razvoj.
Pored toga, ekonomski analitičari smatraju da je važno uspostaviti ravnotežu između političkih interesa i ekonomskih potreba. „Svet se brzo menja, a Srbija mora biti spremna da se prilagodi tim promenama“, rekao je Rabrenović. U kontekstu globalnih previranja, važno je da Srbija zadrži svoje osnovne resurse i može da reaguje snažno na izazove koji se pred njom postavljaju.
U zaključku, ekonomista Mihajlo Rabrenović ističe važnost održavanja stabilnosti i strateškog planiranja. Dok se geopolitička slika menja, prostor za manevarske opcije Srbije se smanjuje, a prilike za dugoročnu saradnju sa svim partnerima postaju prioritet. „Naš cilj treba da bude, bez obzira na pritiske, da osiguramo energetski suverenitet i prilagodimo našu politiku promenama u međunarodnim odnosima“, naglašava on.
U svetlu ovih dešavanja, Srbija će morati pažljivo da balansira između interesa svojih građana i međunarodnih obaveza, a ekonomske strategije se moraju razvijati uz poseban naglasak na energetskoj sigurnosti države. Na tom putu, Rabrenović ukazuje na potrebu za dijalogom i saradnjom, kako bi se pravovremeno reagovalo na sve izazove koji se mogu pojaviti u budućnosti.
