Vashington – Američki predsednik Donald Tramp je danas potpisao izvršnu naredbu koja uvodi “uzvratne carine“, koje će stupiti na snagu u ponoć po lokalnom vremenu. Ova nova ekonomska mera uključuje carine od 25 procenata na uvoz svih automobila inostrane proizvodnje. Odluka je deo Trampove strategije da zaštiti američku industriju i poveća proizvodnju unutar zemlje.
Na današnjoj ceremoniji potpisivanja, Tramp je ponovo proglasio ovaj dan “Danom oslobođenja“, naglasivši da će 2. april 2025. „zauvek ostati zapamćen kao dan kada se američka industrija ponovo rodila“. Ovo se odražava na njegovu kontinuiranu posvećenost ponovnom jačanju američke ekonomije i smanjenju zavisnosti od stranih proizvoda.
Tramp je optužio strane države, kako saveznike tako i neprijatelje, za dugogodišnje „pljačkanje“ američke ekonomije, ističući da su SAD bile „silovane“ i da su im „kradene“ resurse. Tokom njegovog obraćanja, naglasio je potrebu za promenom ekonomske politike koju je opisao kao jednostranu predaju. „SAD ne može da nastavi sa politikom jednostrane ekonomske predaje. Moramo na prvom mestu brinuti o našim ljudima“, rekao je Tramp.
Ova mera dolazi u trenutku kada su američki izvoznici izloženi pojačanoj konkurenciji iz inostranstva. Uzvratne carine na automobile se smatraju direktnim odgovorom na politike drugih zemalja koje su, prema Trampovim rečima, nepošteno obezbedile prednost u trgovini. Potez se može posmatrati kao deo šire strategije „Amerika na prvom mestu“, koja teži stvaranju radnih mesta i jačanju domaće proizvodnje.
Trampovi protivnici su, međutim, izrazili zabrinutost zbog mogućih negativnih posledica ovih carina na američko tržište i potrošače. Kritičari upozoravaju da bi povećanje cena uvezenih automobila moglo dovesti do poskupljenja i smanjenja dostupnosti vozila za obične građane. Takođe, postoji bojazan od odmazde drugih zemalja, što bi moglo rezultirati trgovinskim ratom koji bi dodatno otežao situaciju na tržištu.
Iako se Trampov pristup temelji na ideji da će zaštita domaće proizvodnje na kraju koristiti ekonomiji, mnogi ekonomisti smatraju da se carine često mogu obrnuti protiv domaćih proizvođača, jer povisivanje cena može smanjiti potražnju. U 2018. godini, slične mere na uvoz čelika i aluminijuma već su izazvale protivmeru od strane kobaltnih zemalja, koje su nametnule tarife na američke proizvode.
Tramp se takođe oslanja na dokaze da bi ove carine mogle potencijalno stvoriti nova radna mesta u automobilskoj industriji. Tokom njegove administracije, stvoreno je nekoliko tisuća novih radnih mesta u proizvodnji, a Tramp tvrdi da će ovi potezi učvrstiti tu tendenciju. Ali, bez obzira na to, preostaje da se vidi kako će stvarna ekonomija reagovati na ove mere.
Osim toga, Trampov potez dolazi usred političkih tenzija u zemlji, a mnogi analitičari tvrde da bi mogao dodatno polarizovati javnost pred predstojeće izbore. Prema istraživanjima, stavovi građana o trgovinskim politikama su podeljeni, a Trampova odluka o carinama može uticati na njegove šanse u očima potencijalnih glasača.
U konačnici, ova nova era uzvratnih carina označava još jedan korak u Trampovom pokušaju vraćanja proizvodnje unutar granica Sjedinjenih Američkih Država. Kako će ovaj potez uticati na američku ekonomiju i odnose sa stranim partnerima, ostaje da se vidi. Sa svakim novim danom, globalna ekonomija postaje sve složenija, a odluke vođa odražavaju izazove sa kojima se svet trenutno suočava.
