U vremenu kada se poljoprivrednici sve više okrenutu traženju alternativnih i isplativih kultura, glog se ističe kao biljka sa značajnim ekonomskim potencijalom, posebno u Srbiji. Ova biljka ne samo da je poznata po svojim lekovitim svojstvima, već se sve više prepoznaje i u farmaceutskoj i herbalnoj industriji.
Glog (Crataegus) je listopadni žbun ili nisko drvo koje se najbolje razvija u umerenim klimatskim uslovima, što ga čini idealnim za srpske uslove. Lekoviti plodovi gloga su posebno cenjeni zbog koristi koje donose kardiovaskularnom sistemu. Njihova primena u različitim proizvodima, kao što su čajevi, tinkture, kapsule i sirupi, dodatno povećava potražnju za ovom biljkom.
Ekonomija uzgoja gloga izgleda obećavajuće. Cena jedne sadnice kreće se od 200 do 400 dinara, a na površini od jednog hektara može se zasaditi između 3.000 i 4.000 sadnica, zavisno od gustine sadnje i tipa zemljišta. Prvi plodovi se očekuju već posle treće godine, dok pun rod dolazi u periodu između 5. i 6. godine. U tom trenutku, prinos može dostići između 3 do 5 tona po hektaru, što, u zavisnosti od trenutnih cena koje se kreću između 150 i 300 dinara po kilogramu, može doneti do 1,5 miliona dinara godišnje.
Pored ekonomskih koristi, glog ima i višestruku upotrebu u poljoprivredi. Njegovi plodovi se, osim za proizvodnju lekova, koriste i kao zaštita useva, zahvaljujući gustoj krošnji i trnovitim granama. Na ovaj način, glog može poslužiti kao prirodna živa ograda, čime se doprinosi bioraznolikosti i zdravlju ekosistema.
Za uspešan uzgoj gloga, preporučuje se sunčano mesto i propusno tlo koje je blago kiselo do neutralno. Održavanje ovog bilja nije zahtevno, jer ne zahteva intenzivno navodnjavanje. Plodovi se beru u jesen kada sazru, dobiju karakterističnu crvenu boju i slatko-kiselkast ukus.
Mnogi poljoprivrednici koriste glog kao dugoročnu i sigurnu investiciju. Sa minimalnim troškovima proizvodnje i povećanom potražnjom za plodovima, ova biljka se pokazuje kao ekonomski opravdana opcija. U svetlu sve većih potreba za prirodnim i lekovitim proizvodima, glog će verovatno postati sve popularniji među domaćim poljoprivrednicima.
U Srbiji, gde se poljoprivreda suočava sa raznim izazovima, uključujući sve veće troškove proizvodnje i promene u klimatskim uslovima, glog se predstavlja kao održiva alternativa tradicionalnim kulturama. Njegov rastući značaj u sve konkurentnijem tržištu čini ga privlačnim za investicije, a farmerski sektor polako prepoznaje njegov potencijal.
U zaključku, glog ne samo da obezbeđuje ekonomsku korist, već i doprinosi očuvanju životne sredine. Sa svojom širokom primenom i minimalnim zahtevima za neubanjim ulaganjima, očekuje se da će nastaviti da dobija na značaju, privlačeći sve veći broj poljoprivrednika koji traže nove načine kako da unaprede svoju proizvodnju i prihode. S obzirom na trendove u potražnji za prirodnim i lekovitim biljkama, glog predstavlja perspektivnu alternativu koja bi mogla značajno unaprediti srpsku poljoprivredu.
