Tržište građevinskog zemljišta u Srbiji doživelo je značajne promene, sa varijacijama cena koje nikada nisu bile ovako izražene. Prema izveštaju Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) za 2024. godinu, cene se kreću od samo 10 evra po aru do fantastičnih 111.913 evra, što ukazuje na raznolike mogućnosti prometa.
Najniža cena zabeležena je u Loznici, gde je jedan ar prodat za samo 10 evra, što je ekvivalent ceni obroka za dvoje u restoranu. Stanovnici Loznice navode da se ovakve cene nalaze pretežno na perifernim lokacijama, često bez adekvatnog pristupa infrastrukturnim resursima. Ipak, za one s vizijom ulaganja, postoji prilika za razvoj.
Miloš iz Loznice ispričao je kako je kupio tri ara za manje od 30 evra. Iako se parcela nalazi van naselja, planira izgradnju vikendice, smatrajući to idealnim rešenjem za odmor.
Za gradove sa cenama ispod 20 evra po aru, RGZ je identifikovao Valjevo sa 14 evra, Jagodinu i Leskovac sa po 15 evra, Kragujevac sa 17 evra i Čačak sa 18 evra. U kontrastu, Beograd pokazuje drastičan rast cena, sa parcelama na Zvezdari dostižemo cenu od 111.913 evra po aru, što je dovoljno za kupovinu luksuznog stana u unutrašnjosti Srbije.
Cene variraju i među ostalim delovima Beograda, gde su Voždovac i Čukarica evidentirali cene od 84.460 i 73.378 evra po aru, respektivno, dok Novi Sad stoji na 58.943 evra. Približnost centru grada i razvijenoj infrastrukturi direktno utiče na cene zemljišta. Čak i minimalne udaljenosti od glavnih saobraćajnica mogu rezultirati padom cena za čak 50%.
Prema statistikama RGZ-a, u 2024. godini najviše se trgovalo parcelama od 2 do 10 ari, što čini gotovo polovinu svih prometa. Površine od 10 ari do jednog hektara obuhvataju 40% prometa, dok parcele do 2 ara čine 10%. Veće parcele, one preko hektara, predstavljaju samo 4% tržišta i prenose se pretežno u ruralnim oblastima.
Investitori ističu da su manje parcele u unutrašnjosti idealne za vikendice i voćnjake, dok veće lokacije blizu gradova privlače građevinske kompanije. U poslednje dve godine raste interes mladih porodica koje žele da napuste gradske gužve i izgrade kuće u mirnijem okruženju. Agenti za nekretnine beleže sve veći broj ljudi koji traže dvorišta i prostor mnogo bolje kvalitete života, što pokreće potražnju u manjim gradovima kao što su Šabac i Smederevo.
Visoki troškovi su rezultat nekoliko faktora uključujući blizinu urbanih centara, razvijenost infrastrukture, pristup saobraćajnicama i urbanističke planove. Na primer, parcele u blizini buduće obilaznice ili tržnog centra mogu da poskupe za nekoliko godina. Ovi trendovi jasno prikazuju dualnost srpskog tržišta građevinskog zemljišta: s jedne strane, cene su pristupačne gotovo svima na periferiji, dok s druge strane ostavlja one sa dubljim džepovima u potrazi za ekskluzivnim lokacijama.
Ovakvi kontrasti dovode do sve većeg interesovanja za investiranje u zemljište, ali i ukazuju na potrebu za revizijom urbanističkih planova kako bi se obezbedio održiv razvoj urbanih sredina i zadovoljile rastuće potrebe stanovništva. Tržište građevinskog zemljišta u Srbiji tako ostaje složeno i dinamično, sa brojnim prilikama za investitore, ali i preprekama u obliku neusklađenih cena i dostupnosti.
