Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, očekuje se da će proizvodnja pšenice u Srbiji ove godine biti niža za 15,9 odsto u odnosu na prošlu godinu, sa očekivanih 2,90 miliona tona. Također, očekuje se smanjenje proizvodnje malina za 4,7 odsto i višanja za 5,5 odsto u poređenju sa prethodnom godinom.
U prolećnoj setvi 2024. godine, zabeleženo je povećanje zasejanih površina za kukuruz, šećernu repu, suncokret i soju u odnosu na prethodnu godinu. Kukuruz je zasejan za 4,1 odsto više, šećerna repa za 12,4 odsto, suncokret za 3,4 odsto i soja za 3,8 odsto. U poređenju sa desetogodišnjim prosekom, proizvodnja pšenice je veća za 2,4 odsto, dok je kod zasejanih površina veća proizvodnja šećerne repe za 3,3 odsto, soje za 5,9 odsto i suncokreta za 15,9 odsto, dok je proizvodnja kukuruza manja za 2,3 odsto.
Ovi podaci su važni za poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji i mogu uticati na cene hrane i tržište. Iako su očekivanja za ovu godinu nešto niža u odnosu na prošlu godinu, poljoprivrednici se nadaju da će sa dobrim vremenom i pravilnom negom useva uspeti da ostvare dobre rezultate.
Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine, Branislav Nedimović, izjavio je da je država spremna da pomogne poljoprivrednicima u ovoj teškoj situaciji, pružajući podršku kroz subvencije, savete i prateće programe. Takođe je istakao da je važno da se poljoprivrednici pridržavaju mera zaštite životne sredine i pravilnog korišćenja resursa kako bi obezbedili održivu proizvodnju u budućnosti.
Očekuje se da će dalja analiza stanja useva i poljoprivredne proizvodnje u Srbiji biti sprovedena u narednim nedeljama, kako bi se dobile preciznije prognoze i planovi za dalji razvoj poljoprivrede u zemlji. S obzirom na promenljive klimatske uslove i druge faktore koji mogu uticati na proizvodnju, važno je pratiti ove informacije i prilagoditi strategije poljoprivredne proizvodnje.
Uz optimalnu upotrebu resursa, ulaganje u nove tehnologije i primenu savremenih metoda uzgoja useva, poljoprivrednici u Srbiji mogu povećati produktivnost i efikasnost proizvodnje, doprinoseći tako ekonomskom razvoju zemlje i održivosti poljoprivrednog sektora. Važno je nastaviti sa edukacijom poljoprivrednika o novim trendovima i praksama u poljoprivredi kako bi bili konkurentni na tržištu i unapredili svoje poslovanje.
Ukupno gledano, iako su očekivanja za ovu godinu nešto niža u pogledu proizvodnje pšenice, malina i višanja, postoji potencijal za rast i razvoj poljoprivredne proizvodnje u Srbiji u narednim godinama. Sa pravilnom podrškom, planiranjem i investicijama, poljoprivrednici mogu ostvariti značajne rezultate i doprineti održivom razvoju poljoprivrede u zemlji.
Kao zaključak, važno je naglasiti da je poljoprivreda jedan od ključnih sektora privrede u Srbiji i da je potrebno ulagati u njen dalji razvoj kako bi se osigurala sigurna i održiva proizvodnja hrane. Poljoprivrednici imaju veliku odgovornost da usklade svoje aktivnosti sa zahtevima tržišta, zaštitom životne sredine i ekonomskim ciljevima države kako bi obezbedili prosperitet i blagostanje za sve građane Srbije.
