Očekivana inflacija u Bosni i Hercegovini za 2023. godinu iznosi 3,5 odsto, prema saopštenju Centralne banke BiH (CBBiH). U analizi su takođe predstavljene projekcije inflacije za narednu 2024. godinu, koja se ocenjuje na 3,1 odsto. Ovi podaci otkrivaju detalje iz ankete koju sprovodi Centralna banka, a koja ima za cilj da prati ekonomska očekivanja građana i poslovne zajednice.
Sprovedene ankete pokazuju da je očekivana inflacija za ovu godinu porasla za 0,1 procentni poen u odnosu na prethodno istraživanje u junu. Ovo povećanje može ukazivati na rastuće troškove života i pritiske na potrošače, koji se možda osećaju usled globalnih ekonomskih kretanja, kao i unutrašnjih ekonomskih faktora.
Uz to, projekcije za 2026. godinu su smanjene sa prethodnih 3,2 odsto zabeleženih u junu. Ove promene u očekivanjima reflektuju moguće prilagodbe ekonomskih politika, ali i uslove na tržištu koji se brzo menjaju. Kao što su održive strategije u oblasti ekonomije, s jedne strane, i globalni ekonomski uticaji, s druge strane, mogu značajno oblikovati buduća predviđanja.
Jedan od ključnih faktora koji utiče na inflaciju je kretanje cena energenata, hrana i drugih osnovnih potrepština. Tokom prethodnih godina, troškovi energenata su bili veoma nestabilni i značajno su uticali na inflacione pritiske širom sveta, pa tako i u Bosni i Hercegovini. S obzirom na trenutne globalne trendove, očekuje se da će se ovi faktori i dalje odražavati na potrošačke cene u zemlji.
Uprkos očekivanjima rasta inflacije, analitičari savetuju oprez. Naime, otpornost ekonomije na inflacione pritiske zavisi od različitih pojedinačnih i kolektivnih odluka koje donose potrošači i preduzeća. Činjenica je da se potrošači suočavaju sa višim troškovima, što može uticati na njihove navike potrošnje.
Centralna banka BiH redovno prati inflacione trendove i, prema potrebama, može prilagoditi monetarnu politiku kako bi stabilizovala cenu. To može uključivati povećanje kamatnih stopa ili druge mere koje bi mogle ograničiti inflaciju. Ova politika je od vitalnog značaja za očuvanje ekonomskog zdravlja i stabilnosti zemlje.
Za vreme rešavanja inflacionih pritisaka, važno je da se fokusiramo na dugoročne strategije koje će pomoći u stabilizaciji cene u BiH. To može uključivati podsticanje investicija u proizvodne sektore kao i unapređenje tržišne konkurencije.
Osim makroekonomske perspektive, neophodno je razmatrati i socijalne aspekte inflacije. Rast cena može dodatno opteretiti većinu građana, posebno one s nižim primanjima, koji su u najvećem riziku od siromaštva. U tom smislu, politika fiskalnih subvencija i druge mere socijalne zaštite postaju još važnije kako bi se smanjila ekonomska nejednakost.
Završavajući, inflacija i ekonomska očekivanja u BiH i dalje dolaze u fokus. Trendovi i inflacione projekcije predstavljaju važne pokazatelje koji zahteva pažljivo upravljanje kako bi se osiguralo ekonomsko blagostanje građana i odgovorilo na izazove globalnog tržišta. Centralna banka BiH treba nastaviti sa transparentnošću oko svojih politika i strategija kako bi obezbedila poverenje među građanima i preduzećima. Stoga, nastavak praćenja ekonomskih aspekata, kao i pravodobno reagovanje na izazove, igra ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti ekonomske stabilnosti zemlje.
