Darko Šarić, zajedno sa dvojicom visokih policijskih službenika, Danilom Stojanovićem i Milutinom Radovanovićem, tražili su oslobađanje od optužbi tokom završne reči na suđenju u Specijalnom sudu u Beogradu. Optuženi su za organizovanje kriminalne grupe, pokušaj ubistva i diskreditaciju svedoka-saradnika Nebojše Joksovića. U svojim izjavama, obojica policijskih službenika naglasila su da su svoju dužnost obavljali pošteno i u skladu sa zakonom, ističući da su bili nagrađivani za svoje zalaganje.
Danilo Stojanović je istakao da se ne brani, već da se bori za istinu, naglašavajući da su sredstva koja je stekao došla isključivo od njegovih prihoda od plata, te da nikada nije dobio nikakve poklone ili novčane koristi od Darka Šarića. Smatra da su ga neutemeljene optužbe stavile u ulogu kriminalca, i to bez valjanih dokaza. Odgovorio je na tvrdnje da je Šarić plaćao njegove lične troškove, optuživši tužilaštvo da nije uspelo da dokaže nijednu od svojih tvrdnji o korupciji.
Milutin Radovanović je takođe zatražio oslobađanje od optužbi, ističući da nikad nije bio deo kriminalne grupe. On je negirao svaku povezanost sa Šarićem, a posebno je odbacio navode o primanju novca za pružanje informacija. Radovanović se osvrnuo na apsurdnost situacije, tvrdeći da su njih dvoje sa decenijama radnog staža u policiji bili u stanju da priušte najmanje osnovne stvari za svoje domove.
Međutim, Darko Šarić, koji je optužen kao vođa kriminalne grupe, tokom svoje završne reči rekao je da Tužilaštvo nije predstavilo nikakve relevantne dokaze koji bi potkrepili optužbe. Prema njegovim rečima, nije bilo ni dokaza o komunikaciji putem zaštićenih aplikacija, niti o bilo kojoj nezakonitoj aktivnosti. Šarić se osvrnuo i na medijski linč koji su doživeli on i njegovi saradnici, navodeći da su sve optužbe izvan svake razumnosti.
Javno tužilaštvo za organizovani kriminal tražilo je kazne od 15 godina zatvora za Darka Šarića, dok su za ostale optužene, uključujući advokata Dejana Lazarevića i policijske službenike, zatražene kazne od 10 godina zatvora. Kazna od osam godina zahtevana je za Bojana Stanojkovića i Uroša Radovanovića, dok su za neke druge članove grupe predložene kazne od po pet godina.
Završne reči odbrane naglašavaju kako je tokom suđenja bilo mnogo više reči o moralu nego o pravnim argumentima, stavljajući fokus na osobne emocije i predrasude prema optuženima. Iz jake odbrane advokata Dejana Lazarevića se moglo osetiti veliko nezadovoljstvo pravnim procesom, a on je naglasio da nije bilo nikakvih dokaza koji bi ukazivali na njegovu krivicu ili bilo kakvu povezanost sa organizovanim kriminalom.
Tokom suđenja, odbrana je često ukazivala na sveobuhvatne povrede prava optuženih i isticala nedostatak konkretnih dokaza, dok su tužioci pokušavali da dokažu da su Šarić i drugi članovi grupe delovali zajedno u okviru kriminalnog udruženja. Pripreme za presudu očekuju se u narednim danima, a proces će biti praćen pažnjom javnosti s obzirom na ozbiljnost optužbi i povezanost s pravnim i organizovanim kriminalom u Srbiji.
U konačnici, suđenje je postalo simbol složene borbe između pravde i optužbi koje se često mogu smatrati politički motivisanim, slično kao i mnogi drugi slučajevi u zemlji. Ovaj slučaj ponovo je otvorio pitanja o integritetu pravosudnog sistema i ulozi medija u oblikovanju javnog mnjenja.
