U svom nedavnom obraćanju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je stav da diploma nije najvažniji pokazatelj znanja pojedinca, već da je suština u stvarnim sposobnostima i znanju koje osoba poseduje. Ova izjava izazvala je raspravu u akademskim krugovima, s različitim reakcijama među stručnjacima i profesorima.
Profesor Branko Kovačević zauzeo je kritički stav prema Vučićevoj tvrdnji, naglašavajući da diploma donosi određeni nivo garantovanog znanja, te da predstavlja formalnu potvrdu obrazovanja. On smatra da je diploma važna jer se zasniva na odrađenom procesu sticanja znanja i veština. S druge strane, Svetlana Stanarević pruža drugačiju perspektivu, ističući da ovu izjavu treba posmatrati u kontekstu modernizacije procesa zapošljavanja. Prema njenom mišljenju, proklamacija o nevažnosti diplome može dovesti do uvođenja novih metoda i kriterijuma prilikom zapošljavanja, što bi moglo smanjiti administrativnu opterećenost poslodavaca.
Međutim, Luka Babić i Aleksandar Baucal upozoravaju na rizike koji se javljaju usled ovog stava, kao i na potencijalnu degradaciju obrazovnog sistema. Oni naglašavaju da obliki zapošljavanja koji ne uzimaju u obzir formalno obrazovanje mogu dovesti do smanjenja kvaliteta radne snage. Osoblje koje nije adekvatno obrazovano može uticati na brojna zanimanja, a naročito u oblasti koja zahteva stručnost i znanje kao što je medicina.
Vučić je takođe komentarisao situaciju na Medicinskom fakultetu, ističući koliko je važno održati visoke standarde obrazovanja u ovom sektoru, posebno pred predstojeće lokalne izbore u Kosjeriću. On je naglasio da od obrazovanja zavisi ne samo lični razvoj pojedinaca, već i napredak društva u celini. U svetlu tih izbora, Vučić očekuje pobedu kandidata koji promovišu pozitivne promene u obrazovanju i usmeravaju pažnju na važnost znanja, a ne samo formalnog obrazovanja.
U ovoj situaciji, jasna je potreba da se postigne ravnoteža između formalnog obrazovanja i praktičnih veština koje tržište rada zahteva. Pitanje ostaje kako obezbediti da obrazovni sistem bude u skladu s potrebama društva i ekonomije, dok se s jedne strane priznaje važnost akademskih diploma, a s druge strane se naglašava i praktično znanje koje je neophodno za uspeh na radnom mestu.
S obzirom na široku debatu koja se vodi o ovim pitanjima, ključno je da akademska zajednica, poslodavci i političari pronađu zajednički jezik i rešenja koja će doprineti razvoju obrazovanja i poboljšanju uslova zapošljavanja. Na taj način, može se stvoriti budućnost koja ceni i diploma i relevantno znanje, zadovoljavajući potrebe kako radnika, tako i poslodavaca.
