Crnogorska Uprava policije preduzela je mere na identifikaciji osoba odgovornih za objavljivanje brojeva telefona premijera Milojka Spajića i predsednika Jakova Milatovića na društvenoj mreži Iks. Ova situacija izazvala je zabrinutost u javnosti, a policija je saopštila da će javnost biti obaveštena čim identifikacija bude završena.
Incident se dogodio kada su na platformi Iks prvi put objavljeni brojevi telefona, prvo Milatovića, a zatim i Spajića. Broj premijera Spajića objavljen je sa statusa „Ilija Muromec,“ dok se broj predsednika Milatovića pojavio pod nazivom „Stanisalv Krakov.“ Ovakvi incidenti podižu pitanje sigurnosti javnih ličnosti i izazivaju sumnju o intencijama osoba koje ovakve informacije postavljaju na društvenim mrežama.
U saopštenju policije se naglašava da se radi o ozbiljnom prekršaju prema Zakonu o javnom redu i miru, a nadležni organi će nastaviti istragu kako bi identifikovali odgovorne. Policija je podvukla važnost očuvanja javnog reda i mira, kao i zaštite ličnih podataka javnih funkcjonera.
Društvene mreže su postale platforme koje često služe za širenje dezinformacija i napada na javne ličnosti. Postavljanjem privatnih informacija na ovakve platforme stvara se rizik ne samo za ličnu sigurnost pojedinaca, već može izazvati i širu društvenu nestabilnost. Korišćenje lažnih identiteta na društvenim mrežama dodatno komplikovaće potragu za odgovornima, budući da je teško utvrditi identitet osoba koje stoje iza takvih naloga.
Podgorički mediji ističu da je ovakvo delovanje rezultat šireg trenda u društvu, gde se zloupotrebljavaju društvene mreže u političke svrhe. Takvi postupci često imaju za cilj diskreditaciju političkih protivnika ili zastrašivanje javnih ličnosti. Policija je naglasila da će biti preduzete sve potrebne mere kako bi se otkrili počinioci i sankcionisali u skladu sa zakonom.
S obzirom na to da su javne ličnosti često meta nasilja i pretnji putem društvenih mreža, ovo nije prvi put da se suočavaju sa ovakvim izazovima. U prethodnim slučajevima, vlasti su takođe činile napore da štite prava i sigurnost svojih zvaničnika. Iz tih razloga, ova situacija se doživljava kao ozbiljna pretnja koja zahteva brzu i efikasnu reakciju.
Mnogi građani smatraju da je od suštinskog značaja da se takve situacije istraže i sankcionišu kako bi se održao integritet javnog života. U društvima gde su javne ličnosti podložne napadima putem društvenih mreža, potrebna je veća zaštita njihovih ličnih podataka. Javnopravne inicijative treba da budu usmerene prema jačanju zakonske regulative koja se bavi ovim pitanjima i pružanju adekvatne zaštite javnim funkcijama.
Pored pravnog aspekta, postoji i psihološki uticaj ovakvih događaja na one koji su izloženi javnom životu. Prijetnje i deljenje privatnih informacija mogu imati ozbiljne posledice na mentalno zdravlje pojedinaca. Potrebno je stvoriti okruženje u kojem se javne ličnosti osećaju sigurno i zaštićeno. To zahteva saradnju između vlasti, društvenih mreža i zajednice kako bi se stvorio prostor u kojem se poštuju granice privatnosti i javnog interesa.
Na kraju, ovaj incident predstavlja važan korak ka osvještavanju društvene zajednice o implikacijama zloupotrebe društvenih mreža. Policija je već najavila nastavak istrage i pozvala građane da budu oprezni prilikom deljenja ličnih informacija, kao i da prijave svaki oblik uznemiravanja. Očekuje se da će dalji koraci i mere biti preduzeti kako bi se osigurala zaštita svih građana, ali i javnih ličnosti u Crnoj Gori.
