Nagrade koje važe za jedno od najprestižnijih priznanja na svetu dodeljuju se za izuzetna dostignuća u oblasti medicine, fizike, hemije, književnosti, ekonomije i mira. Ove godine, dobitnici će biti objavljeni sledeće nedelje, a oni će se pridružiti plejadi slavnih Nobelovaca, među kojima su i Albert Ajnštajn i Majka Tereza.
Kada je reč o Nobelovoj nagradi za mir, američki predsednik Donald Tramp je više puta bio nominovan od strane pojedinaca iz SAD, kao i političara iz inostranstva još od 2018. godine. Njegovo ime ponovo je predloženo u decembru od strane jedne republikanske kongresmenke, zbog njegove uloge u sklapanju Abrahamskih sporazuma, koji su normalizovali odnose između Izraela i nekoliko arapskih zemalja.
Nobelove nagrade je ustanovio Alfred Nobel, švedski hemičar i industrijalac iz 19. veka. Ovaj vizionar bio je vlasnik više od 300 patenata i proslavio se izumom dinamita, koji je učinio njegovim bogatstvom moguće. Pred kraj života odlučio je da to bogatstvo ostavi za osnivanje fonda iz kojeg će se svake godine dodeljivati nagrade onima koji su najviše doprineli čovečanstvu.
Prve Nobelove nagrade dodeljene su 1901. godine, pet godina nakon Nobelove smrti. Godine 1968. uvedena je i šesta nagrada, za ekonomiju, koju je ustanovila Centralna banka Švedske. Iako puritanci nobelovci ističu da se ova nagrada tehnički ne ubraja u originalne Nobelove nagrade, ona se uvek dodeljuje zajedno s ostalima.
Imena nominovanih kandidata ne objavljuju se javno, a pravila nalažu da članovi odbora ne smeju da govore o procesu odlučivanja tokom narednih 50 godina. Međutim, oni koji podnose nominacije mogu odlučiti da svoje predloge objave. Osoba ne može samu sebe da nominuje, ali može biti više puta nominovana od strane drugih, uključujući i članove odbora koji dodeljuju nagrade.
Svaki odbor ima svoja pravila i način rada, ali svi se trude da poštuju Nobelovu želju: da nagradu dobiju oni čiji rad donosi korist čovečanstvu. Komitet za mir je jedini koji redovno nagrađuje dostignuća ostvarena u prethodnoj godini, a njegovo priznanje se dodeljuje u Oslu, Norveška. Sve ostale nagrade iz oblasti nauke, kao i književnosti i ekonomije, dodeljuju se u Stokholmu.
Naučne nagrade često se dodeljuju tek decenijama nakon otkrića, kako bi se utvrdilo da li su ta dostignuća zaista izdržala test vremena. Objava Nobelovih nagrada za 2025. godinu započeće u ponedeljak, kada će biti saopšten dobitnik nagrade za medicinu, a objaviće ga stručni panel sa Instituta Karolinska u Stokholmu.
Nakon toga, u utorak sledi nagrada za fiziku, u sredu za hemiju, a u četvrtak za književnost. Nobelova nagrada za mir biće saopštena u petak, dok će Nobelova memorijalna nagrada za ekonomske nauke biti dodeljena 13. oktobra.
Svečana dodela nagrada održaće se 10. decembra, na godišnjicu smrti Alfreda Nobela. Svaka nagrada donosi novčanu sumu od 11 miliona švedskih kruna (skoro 1,2 miliona dolara), a uz to laureati dobijaju i medalju od 18-karatnog zlata, kao i svečanu diplomu. Do troje dobitnika može podeliti jednu nagradu.
Ove nagrade ne samo da predstavljaju vrhunac ličnih dostignuća, već i simbolizuju kolektivne napore čovečanstva ka boljem sutra. Nobelove nagrade su podsetnik na značaj posvećenosti i predanosti nauci, književnosti i miru, a svaki dobitnik predstavlja inspiraciju za buduće generacije. Sa suspensem se iščekuje ko će se pridružiti ovom prestižnom društvu dobitnika, a svet će pažljivo pratiti svaku objavu.
