U dramatičnom razvoju događaja, američki predsednik Donald Tramp je juče na društvenim mrežama objavio postignuti „potpuni i trenutni prekid vatre“ između Indije i Pakistana, nakon četiri dana žestokih sukoba duž granice. Ova vest je privukla ogromnu pažnju svetske javnosti, ali iza kulisa su ključnu ulogu odigrale američke diplomate, regionalni posrednici i tajni kanali komunikacije, koji su pomogli da se spreči da situacija između dve nuklearno naoružane zemlje preraste u otvoreni rat.
Iako je dogovor postignut, brzina s kojom su se dogodile nove međusobne optužbe između Indije i Pakistana ukazuje na to koliko je prekid vatre zapravo nestabilan. Indija je optužila Pakistan za „višestruka kršenja“ sporazuma, dok je Islamabad tvrdio da je posvećen prekidu vatre, ističući da su njihove snage „pokazale odgovornost i uzdržanost“. Ova situacija osvetljava kompleksne odnose između dve zemlje, koje su već decenijama u stanju napetosti.
Intervencija Sjedinjenih Američkih Država nije novost u ovom kontekstu. Bivši američki državni sekretar Majk Pompeo u svojim memoarima beleži kako je 2019. bio probuđen usred noći za hitne razgovore s indijskim zvaničnikom zbog strahova da Pakistan razvija nuklearno oružje. Iako bivši indijski ambasador u Pakistanu Ajaj Bisarija smatra da je Pompeo preuveličao ulogu SAD, mnogi i dalje veruju da su američke diplomate imale ključni uticaj u trenutnom procesu smirivanja.
Na početku ovog sukoba, SAD su se činile kao posmatrači. Potpredsednik Džej Di Vans je izjavio kako se Vašington ne želi mešati u sukob koji nije njihova stvar. Tramp je, međutim, bio optimističniji i izrazio nadu da će vođe obe zemlje pronaći rešenje. Kada su tenzije dostigle vrhunac, američke vlasti su ipak odlučile da se uključe. Prema informacijama iz Carnegie fondacije, ključni trenutak bio je američki državnik Mark Rubi, čiji su napori bili kritični za postizanje ovog dogovora.
U isto vreme, dok su dolazile poruke o vojnoj odmazdi iz Pakistana, uključene su i institucije zadužene za kontrolu nuklearnog arsenala, što ukazuje na ozbiljnost situacije i preteće posledice sukoba. Primirje je postignuto putem tri paralelne diplomatske linije: američko-britanskog pritiska, posredovanja Saudijske Arabije i direktne komunikacije između savetnika za nacionalnu bezbednost Indije i Pakistana.
Ono što ostaje kao pitanje jeste koliko će ovo primirje trajati. Neki indijski mediji tvrde da je dogovor sklopljen direktno između vojnih zvaničnika, bez uvida i posredovanja SAD. Analitičar Majkl Kugelman je ocenio da je ovo „veoma krhko primirje“, naglašavajući da je dogovoreno u trenutku ekstremnih tenzija, i da različita tumačenja među Indijom, Pakistanom i SAD sugerišu nedostatak čvrstih garancija i mehanizama kontrole.
Pre Trampove objave, situacija se ozbiljno pogoršala nakon smrtonosnog napada na turiste u indijskom delu Kašmira, kada je indijska vojska izvela vazdušne udare na teritoriji Pakistana. Ovi napadi su izazvali dane vazdušnih borbi i artiljerijskih sukoba, što je dodatno povećalo rizik od oružanog sukoba.
Tanvi Madan iz instituta Brookings ističe da je jedan od ključnih momenata bio telefonski poziv državnog sekretara Rubija pakistanskom vojnom komandantu. Mnogi analitičari se slažu da su najmanje tri zemlje – SAD, Velika Britanija i Saudijska Arabija – aktivno radile na smirivanju situacije. Takođe, pakistanski ministar spoljnih poslova Išak Dar je napomenuo da je u procesu bilo uključeno čak tridesetak zemalja, koje su pružile različite oblike podrške.
Zaključak ostaje neizvestan, s obzirom na kompleksnost odnosa između Indije i Pakistana, kao i snažan uticaj međunarodnih aktera na dalji razvoj situacije.
