Istraživači sa Univerziteta u Kembridžu su nedavno otkrili značajne informacije o ljudskoj evoluciji, ukazujući na to da naši preci potiču od susreta dve nestale vrste pre otprilike 300.000 godina. Ova saznanja, zasnovana na analizi DNK savremenih ljudi, otkrila su da su se preci ljudskog roda pre otprilike 1,5 miliona godina podelili na dve različite vrste, slično kao što se razdvojili šimpanze i bonobo majmuni.
Prema izveštaju britanskog lista „Times“, posle 1,2 miliona godina od prve podele, te dve grane ljudske evolucije su ponovo došle u kontakt i međusobno se ukrstile, stvarajući genetski materijal od kog potiču svi moderni ljudi danas. Rezultati istraživanja, objavljeni u časopisu „Nature Genetics“, sugerišu da je oko 80% genetskog materijala savremenih ljudi poteklo od populacije koja je bila na rubu izumiranja, verovatno sa samo nekoliko stotina jedinki pre nego što su se te dve grane susrele.
Ajlvin Skali, jedan od naučnika sa Kembridža, objasnio je da je jedna od pomenutih populacija pretrpela drastičan pad u broju jedinki, što je ukazivalo na veoma mali broj pre nego što je, tokom milion godina, počela da se oporavlja. Ta populacija, koja je možda izgubila broj zbog preseljenja na nove teritorije, na kraju je doprinela većini ljudskog genoma.
Druga vrsta, koja je doprinela manjem delu ljudskog genoma, ostavila je značajan uticaj na gene povezane sa funkcionisanjem mozga. Ove činjenice ukazuju na to da je mozak mogao igrati ključnu ulogu u daljnjoj evoluciji ljudskog roda, smatra Trevor Kazins, vođa istraživanja.
Dosadašnje teorije su sugerisale da je Homo sapiens nastao u Africi pre između 200.000 i 300.000 godina, naspram jedne linije evolucije. Međutim, novo istraživanje osvetljava mnogo složeniju sliku ljudske evolucije, otkrivajući da su interakcije između različitih vrsta mogle značajno uticati na formiranje modernih ljudi.
Ova otkrića otvaraju nova pitanja o dinamici evolucije i mogućim uticajima međusobnog ukrštanja vrsta na ljudski genetski materijal. Očekuje se da će dalja istraživanja omogućiti dublje razumevanje složenih procesa koji su oblikovali našu vrstu kroz milenijume. Kroz analizu genetskih markera i poreklo modernih ljudi, naučnici će moći da istraže dodatne aspekte ljudske istorije i vezanosti međusobnih odnosa različitih vrsta, što može pružiti dodatne uvide kako u evoluciju, tako i u biološku raznolikost savremenog čovečanstva.
Novi nalazi iz Kembridža mogu značajno doprineti razumevanju ne samo naše evolutivne prošlosti, već i budućnosti ljudske vrste. U vreme kada se suočavamo sa brojnim izazovima, kao što su klimatske promene i ekološke krize, važno je razumeti našu evolutivnu pozadinu i kako su naši preci preživeli i prilagodili se kroz različite istorijske periode.
U zaključku, rad istraživača na Univerzitetu u Kembridžu ne samo da doprinosi akademskom znanju, već potencijalno može imati i značajne implikacije za buduća istraživanja u polju antropologije i genetike, kao i za razumevanje složenih puteva evolucije Homo sapiensa. Ova saznanja pozivaju sve nas da preispitamo i proučimo svoje mesto u svetu i veze sa drugim vrstama koje su podelile naš genetski put.
