Dve nove podvarijante korona virusa, nazvane „FLiRT“, brzo se šire u Sjedinjenim Američkim Državama, gde čine trećinu svih kovid infekcija. Ovaj soj, bliži rođak omikron varijante, trenutno ne izaziva paniku u Srbiji, iako stručnjaci očekuju njegov dolazak i kod nas.
Primarijus doktor Slavica Maris, specijalista epidemiologije i načelnica Jedinice za kontrolu i prevenciju zaraznih bolesti u Gradskom zavodu za javno zdravlje u Beogradu, izjavila je za „Blic“ da su FLiRT podvarijante, poznate kao KP.2 i KP.1.1, zabeležene kao dominantne u SAD-u. Prema njenim rečima, novija podvarijanta KP.2 čini oko 25% svih kovid infekcija, dok KP.1.1 čini 7,5%. Ove informacije sugerišu da novi sojevi utiču na značajan deo populacije u SAD-u.
Iako je još rano predvideti brzinu širenja ovih podvarijanti, američki epidemiolozi su skeptični u vezi sa mogućnošću njihovog masivnog širenja. Dr Maris smatra da, iako trenutno u Srbiji nema registrovanih slučajeva FLiRT-a, to ne znači da ne možemo očekivati njihov priliv. Takva situacija se može desiti, posebno nakon praznika kada su mnogi građani putovali u inostranstvo.
Aktuelna epidemiološka situacija u Srbiji je ohrabrujuća, jer se beleži mali broj novozaraženih. U Beogradu se, na primer, u poslednjih nekoliko nedelja zabeleži od pet do 15 novih slučajeva nedeljno, a u jednom trenutku nije registrovan nijedan novi slučaj. Ipak, dr Maris upozorava da to ne znači da virus nije prisutan, već da možda oboleli nisu testirani.
Prema njenim rečima, situacija se ne očekuje da se drastično menja u skoroj budućnosti, a simptomi FLiRT varijante su slični onima koji se javljaju kod drugih omikron podvarijanti. Simptomi uključuju upalu grla, kašalj, malaksalost, zapušen ili curenje nosa, glavobolju, povišenu temperaturu, bolove u mišićima, gubitak čula ukusa ili mirisa, kratak dah, mučninu i dijareju.
Doktorka Maris pojašnjava da su FLiRT podvarijante mutacije omikron soja koje se promene u spajk proteinu, ključnom komponentom virusa koja omogućava njegov ulazak u ćelije domaćina. Virusi se obično prilagođavaju svojim domaćinima kako bi opstali, razvijajući mutacije koje olakšavaju širenje i izbegavanje imuniteta. Ove mutacije mogu dovesti do stvaranja otpornosti na lečenje ili vakcinaciju.
Izvori zaštite u obliku vakcina ostaju ključni u kontroli širenja virusa. Dr Maris naglašava da su potrebna dodatna istraživanja kako bi se utvrdila efikasnost trenutnih vakcina protiv novih podvarijanti, posebno za ugrožene grupe ljudi. U slučaju služe vulnerable populacije, vakcinacija može značajno smanjiti rizik od infekcije i težih kliničkih formi bolesti.
U poslednje vreme raste i broj slučajeva produženog kovida, što predstavlja dodatni izazov. Istraživanja ukazuju na to da produženi kovid može nastati i kod asimptomatskih ili blagih oblika bolesti. Stoga, prevencija kovid infekcije ima važnu ulogu i u smanjenju rizika od produženog postkovidnog sindroma.
Mere zaštite koje su bile na snazi u Srbiji su uklonjene, ali apeli za ličnu odgovornost ostaju. Od sredine aprila, obaveza nošenja maski u zdravstvenim ustanovama i testiranja na kovid kao uslov za bolničko lečenje su ukinuti. U skladu sa tim, dr Maris podseća građane kako je važno ostati kod kuće u slučaju simptoma akutne respiratorne bolesti i ne zaboraviti na zaštitu najosjetljivijih grupa, uključujući starije osobe i osobe sa oslabljenim imunitetom.
U vreme kada virus stagnira, odgovornost svakog pojedinca u očuvanju zdravlja i bezbednosti postaje ključna u održavanju povoljne epidemiološke situacije.
