Radnici koji zarađuju više od prosečne plate u Srbiji često imaju pogrešno verovanje da će njihova penzija proporcionalno rasti s povećanjem godišnje zarade. Stručnjaci upozoravaju da to nije slučaj i da sistem obračuna penzija može biti zbunjujuć.
U Srbiji, penzijski sistem zasniva se na principu solidarnosti i zajedničkog doprinosa, što znači da se koristi metoda „podeljenog mirovinskog sistema“. Ovo znači da se penzije finansiraju iz doprinosa radnika dok su aktivni, a kada dođe vreme za penziju, iznos penzije zavisi od uplaćenih doprinosa, godina radnog staža i drugih faktora.
Jedan od ključnih faktora koji utiču na iznos penzije jeste osnovica na koju se obračunavaju doprinosi. U Srbiji, osnovica za obračun penzija nije samo plata, već i prosečna plata u zemlji. Ovo može da izazove problem za radnike koji zarađuju iznad proseka, jer se njihovi doprinosi obračunavaju prema različitim kriterijumima. Sljedeći razlog zašto radnici ne mogu očekivati proporcionalno veću penziju jeste način na koji se određuje visina penzije.
Penzijski sistem u Srbiji koristi „formulu“ za obračun penzija koja uključuje broj godina staža, ali i iznos uplaćenih doprinosa. Često se desi da radnici sa višim platama, uprkos tome što su plaćali više doprinose, dobijaju penziju koja nije proporcionalna njihovoj zaradi. Razlog leži u plafonu za obračun, koji limitira iznos na koji se doprinosi mogu obračunavati, tako da se veće plate „ne računaju“ u punoj meri.
Istraživanja pokazuju da mnogi radnici nisu svesni ovih pravila i kako ona utiču na njihovu buduću penziju. Veliki deo populacije, posebno mlađih radnika, ima malo ili nikakvo razumevanje o tome kako se obračunavaju penzije. To može dovesti do razočaranja kada dođe vreme za penziju, što može uticati na njihovu finansijsku sigurnost u starosti.
Stručnjaci preporučuju da radnici više pažnje posvete planiranju svoje penzije. To uključuje razumevanje vlastitih prava, ali i aktivno učešće u sistemu, što može značiti dodatno štednju ili investiranje u privatne penzijske fondove. Ulaganjem u privatnu penziju, radnici mogu osigurati dodatna sredstva koja će im omogućiti bolji životni standard kada prestanu da rade.
Takođe, važno je da vlada i nadležni organi pruže bolje informacije o penzijskom sistemu, kako bi radnici bili svesni pravila i mogućnosti koje imaju. Razumevanje penzijskog sistema može pomoći radnicima da bolje planiraju svoju budućnost i izbegnu iznenađenja kada postanu penzioneri.
Osim toga, aktivne mjere reforme penzijskog sistema mogu doneti promene koje bi doprinele boljem finansijskom rasterećenju radnika. Preporučuje se temeljna revizija sistema kako bi se omogućila pravednija raspodela penzijskih sredstava, posebno za one radnike koji prekomerno doprinose, a pritom ne dobijaju zasluženu penziju.
Donosioci odluka bi takođe trebali razmotriti načine kako da motivišu mlade radnike da na vreme počnu da razmišljaju o svojoj penziji. Edukacija o penzijama i njihovom vašem uticaju na životni stil može doprineti većem interesovanju za planiranje budućnosti.
Ukoliko se ovi aspekti ne uzmu u obzir, postoji rizik da se generacije radnika suoče s ozbiljnim finansijskim problemima u penziji. Povećanje svesti o ovim pitanjima može učiniti razliku u životima pojedinaca, pomažući im da osiguraju mirnu i stabilnu starost.
Na kraju, ključno je da radnici budu informisani i aktivni učesnici u svom penzijskom planiranju, kao i da se podrže reforme koje bi unapredile cijeli sistem. Jedino kroz edukaciju i promene u sistemu mogu se obezbediti bolje uslove za penzionisanje svih radnika, ne samo onih koji zarađuju manje.
