Astronomi su otkrili novi kvazimesec u blizini Zemlje, svemirski kamen koji se, prema stručnjacima, u orbiti naše planete nalazi neprimećen već oko 60 godina. Ovaj novi objekat, nazvan 2025 PN7, spada u grupu asteroida koji su bliski Zemlji i za jedan obilazak Sunca potrebno mu je godinu dana.
Kvazimeseci se razlikuju od privremenih „mini-meseca“, poput objekta 2024 PT5, koji je tokom 2024. kružio oko Zemlje dva meseca i za koji su astronomi smatrali da je deo Mesečevog tela. Novootkriveni 2025 PN7 samo je jedan od nekoliko poznatih kvazimeseca u blizini Zemlje, a među njima je i Kamoaleva, koja će biti predmet kineske misije Tianwen-2, lansirane u maju, koja planira da prikupi uzorke i vrati ih na Zemlju 2027. godine.
Opservatorija Pan-STARRS, smeštena na Havajima, zabeležila je 2025 PN7 29. avgusta. Analiza podataka iz arhiva pokazala je da se objekat već decenijama kreće u orbiti sličnoj Zemljinoj. Njegov slab sjaj, prema rečima Karlos de la Fuente Markosa, istraživača sa Univerziteta Komplutense u Madridu, bio je razlog zbog kojeg se svemirski kamen dugo „krio“ od astronomskih posmatranja. On objašnjava da kamen pri najbližem prolasku dolazi na oko 299.000 kilometara od Zemlje, a prosečno je udaljen 384.400 kilometara, koliko je i Mesec.
„Može se otkriti postojećim teleskopima samo kada priđe dovoljno blizu, kao što je to bio slučaj ovog leta. Prozori vidljivosti su retki i kratki“, dodaje Markos. On smatra da proučavanje kvazimeseca poput 2025 PN7 može otkriti mnogo o našem delu svemira. „Sunčev sistem je pun iznenađenja, zato nastavljamo da tragamo. Postojanje 2025 PN7 sugeriše da možda ne postoji donja granica za veličinu kvazisatellita“, kazao je naučnik.
Astronomi još uvek pokušavaju da procene tačnu veličinu 2025 PN7. Markos pretpostavlja da je prečnik objekta oko 30 metara, ali može biti i svega 19 metara. Ova veličina čini ga najmanjim poznatim kvazimesecem koje se kretalo blizu Zemlje. Tokom vremena, 2025 PN7 prelazi iz kružne orbite slične Zemljinoj u orbitu u obliku potkovice, sličnu orbiti Kamoaleve, pri čemu se može udaljiti čak 297 miliona kilometara od naše planete. Očekuje se da će ostati u trenutnoj bliskoj orbiti još oko 60 godina, pre nego što ga Sunčeva gravitacija ponovo povuče dalje od Zemlje.
Sastav 2025 PN7 za sada nije poznat. Na osnovu dosadašnjeg znanja, verovatno je reč o prirodnom, kamenčkom objektu. Dr Tedi Kareta, docent na Odeljenju za astrofiziku i planetarne nauke Univerziteta Vilinova, naglašava da se ponekad stari sateliti ili delovi raketa nađu u sličnim orbitama, ali ih obično možemo razlikovati prema načinu na koji im orbite evoluiraju. Iako bi 2025 PN7, poput Kamo’alewe, mogao biti deo Meseca, potrebni su dodatni podaci da bi se to potvrdilo.
Markos veruje da je 2025 PN7 deo Arđunske populacije asteroida, grupe malih svemirskih stena sa orbitama sličnim Zemljinoj. De la Fuente Markos ranije je predložio da je mini-mesec 2024 PT5 takođe član Arđuna populacije, koji bi mogao poticati sa Meseca pre nego što je postao deo te grupe.
Uprkos približavanju kvazimeseca ili mini-meseca, obično ne predstavljaju opasnost od udara. „Sada znamo da materijal izbačen tokom udara na Mesec može doprineti nastanku članova sekundarne Arđuna populacije asteroida“, rekao je Markos. Iako kvazimeseci i mini-meseci mogu prići našoj planeti, 2025 PN7 nije pretnja.
Misije usmerene na istraživanje kvazimeseca, poput misije Tianwen-2 za Kamo’alevu, mogli bi otkriti pravo poreklo i istoriju ovih intrigantnih svemirskih tela. „Ovi asteroidi su relativno lako dostupni za bespilotne misije i mogu poslužiti za testiranje tehnologija planetarnog istraživanja uz razuman trošak“, zaključuju istraživači.
