Izdavačka kuća „Laguna“ nedavno je objavila novi roman Darka Tuševljakovića pod nazivom „Karota“. Ovaj roman istražuje teme o prošlosti koja prepliće lične i kolektivne drame, posebno fokusirajući se na teške događaje devedesetih godina na našim prostorima. Tuševljaković, koji je dobitnik Andrićeve nagrade i Nagrade Evropske unije za književnost, obeležava svoj povratak pisanju romanom koji će uskoro biti dostupan u knjižarama, onlajn, kao i u Laguninim klubovima čitalaca.
Prema saopštenju Izdavačke kuće „Laguna“, roman „Karota“ se može posmatrati kao višeslojna drama pojedinca koja adaptira mite o Edipu, dok u isto vreme duboko zalazi u psihologiju likova i njihovih međusobnih odnosa. Radnja počinje u zadarskoj idili, gde je Davor, glavni junak, provodio detinjstvo upijajući mirise Jadranskog mora i svakodnevne brige dečačkog uzrasta, naivno nesvestan o blizini rata i potpunih promena koje će doći.
Prvi deo romana donosi opis Davorovog bezbrižnog detinjstva, ali i nagoveštaj nadolazećih tragedija koje će oblikovati njegov život. Vreme provedeno u Zadru, ispunjeno igrom i prijateljstvima, naglo se menja kada se ratni sukobi počinju osećati u svakodnevnom životu. Godine kasnije, Davor se seli u Beograd, gde je suočen sa mutnim sećanjima na prošlost i neizgovorenim pitanjima koja ga prate kroz život. U potrazi za odgovorima, odlučuje da se vrati u Zadar sa devojkom Ninom, nadajući se da će tamo pronaći istinu o sebi i svojim drugovima.
Roman istražuje složenu dinamiku između prošlosti i sadašnjosti, pokazujući kako se Davorova nostalgija i sećanja prepliću sa osudama i misterioznim istinama o ljudima iz njegovog života. U Zadru, on će otkriti da uspomene zapravo dobijaju nova značenja kroz prizmu novih događaja, što ga navodi na to da preispita svoju prošlost i odnose sa prijateljima, od kojih su neki ispunjeni dubokim traumama i neregularnim emocijama.
Tuševljaković u svom delu opisuje „Karotu“ kao priču o prihvatanju i odbijanju, o ponovnom otkrivanju, ali i gubitku, što doprinosi stvaranju snažnog emocionalnog upliva kod čitatelja. „Karota“ predstavlja duboku analizu detinjstva koje je bilo grubo prekinuto ratnim dešavanjima, ali takođe i trenutke pre oluje koja će oblikovati sudbinu mnogih. Kroz ovu naraciju, autor otvara pitanje o tome kako prošlost, iako daleka, može uticati na sadašnje izbore i identitet.
Priznajući da su mnoga iskustva u romanu moguća i izmišljena, Tuševljaković naglašava važnost sećanja i kako ona oblikuju pojedinca. „Iz klice uspomena izrasla je izmaštana istorija likova koje kao da oduvek poznajem, ali ih tek sada upoznajem“, kaže autor, osvetljavajući proces kreativnog pisanja kao način povezivanja ličnih i kolektivnih iskustava. Fragmenti priče su dugo bili u njegovoj svesti, ali je bilo potrebno vreme da se sklope u celinu.
Roman „Karota“ nije samo autobiografski prikaz, već i univerzalna priča o ljudima i njihovim borbama tokom turbulentnih vremena. Kroz Davorovo putovanje, Tuševljaković istražuje kako se sećanje formira, razvija i kako često vodi do unutrašnjih konflikata i razmišljanja o identitetu. Ova priča o prošlosti koja ne prestaje da utiče na sadašnjost može da podstakne čitatelje da se zamisle o sopstvenim iskustvima i sećanjima, te kako ih oni oblikuju kao osobe danas.
U konačnici, „Karota“ predstavlja značajan doprinos savremenoj srpskoj književnosti, istrajavajući u temama ličnog i kolektivnog sećanja, identiteta, gubitka i nade u obnovu. Roman poziva sve ljubitelje literatura da istraže dubine ljudske psihe kroz prizmu vrsnog pripovedača poput Darka Tuševljakovića.
