Papa Lav XIV predložio je održavanje mirovnih pregovora između Ukrajine i Rusije u Vatikanu, nakon što su ključni akteri u sukobu izostali sa sastanka u Istanbulu. Ovaj događaj, kako piše Politiko, je dovelo do razočaranja u Vatikanu zbog neuspeha da se postigne napredak u mirovnim pregovorima.
Nakon što se ruski predsednik Vladimir Putin nije pojavio na planiranim razgovorima u Turskoj, a koje je sam inicirao, Vatikan je situaciju opisao kao „tragičnu“. Svetac je istakao svoju nameru da posreduje između dve strane u naporu da okonča rat koji traje već više od dve godine. Kardinal Pjetro Parolin, visoki diplomata Svete stolice, komentarisao je situaciju rečima: „Sve je to tragično jer smo se nadali da će to biti možda spor proces, ali sa mirnim rešenjem sukoba, a umesto toga smo se vratili na početak“.
Prema njegovim rečima, situacija je sada komplikovana i Vatikanu je potrebno razmisliti o sledećim koracima. On je naglasio da Papa planira da stavi Vatikan na raspolaganje za direktan dijalog između Ukrajine i Rusije.
Papa Lav XIV, koji je izabran prošle nedelje, jasno je stavio do znanja da će mir u Ukrajini biti glavni cilj njegovog pontifikata. U nedelju je, tokom telefonskog razgovora sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, izrazio zabrinutost zbog „patnje voljenog ukrajinskog naroda“. Ovo je bio jedan od njegovih prvih blagoslova na Trgu Svetog Petra.
Na audijenciji sa predstavnicima istočnih crkava, Papa je „iz dubine srca“ pozvao lidere Ukrajine i Rusije na pregovore. „Sveta stolica je uvek spremna da pomogne u suočavanju neprijatelja licem u lice… Hajde da se sastanemo, hajde da razgovaramo, hajde da se dogovorimo“, poručio je Papa.
Njegov prethodnik, papa Franjo, imao je sličan pristup, šaljući izaslanike u Ukrajinu i Rusiju, kao i radeći na ponovnom ujedinjenju ukrajinske dece sa porodicama i razmeni ratnih zarobljenika. Tokom svog mandata, Franjo se otvoreno zalagao za Ukrajinu, iako je ranije naveo da je širenje NATO-a doprinelo napetostima koje su dovele do rata.
Putin, koji je nedavno predložio održavanje razgovora u Istanbulu, nije lično prisustvovao sastanku, već je poslao delegaciju sa svojim pomoćnikom Vladimirom Medinskim na čelu. U delegaciji su bili visoki zvaničnici, uključujući zamenika ministra spoljnih poslova Mihaila Galuzina, načelnika Glavne uprave Generalštaba Oružanih snaga Rusije Igora Kostjukova, i zamenika ministra odbrane Aleksandra Fomina.
Prema rečima analitičara, izostanak Putina s pregovora ukazuje na njegovu nesigurnost i možda na to da nije spreman za ozbiljan dijalog. U međuvremenu, međunarodna zajednica nastavlja da prati razvoj situacije sa najvećom pažnjom, nadajući se da će nova pokretačka snaga u Vatikanu doneti jedan novi pristup rešenju sukoba koji se čini bezizlaznim.
U svetlu neposrednih događaja, fokus svetih mesta postao je jedno od ključnih mesta za mirne inicijative, a politička i religijska zajednica izražava nadu da će predsednici Ukrajine i Rusije na kraju sesti za sto i razgovarati o mogućim rešenjima.
Papa se, svojim angažmanom, pridružio nizu svetskih lidera koji traže načine kako da prekinu krvoproliće i vrate mir. Njegova posvećenost o pitanju mira ukazuje na značaj vatikanske diplomatije u globalnim pitanjima. Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi da li će ovaj poziv na dijalog naići na pozitivan odgovor od strane dva lidera, ali njegova odlučnost i spremnost na posredovanje ostaju snažan signal međunarodnoj zajednici.
