Tokom nedavne posete Moskvi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić održao je bilateralne sastanke s predsednicima Rusije i Kine, Vladimirom Putinom i Si Đinpingom. Centralna tema razgovora sa Putinom bila je energetika i potpisivanje novog gasnog sporazuma. Srbija se oslanja na Rusiju za 85% svojih potreba za gasom, što čini ovaj sporazum izuzetno značajnim za ekonomsku stabilnost zemlje.
Predsednik Vučić istakao je da je cilj održati trenutnu cenu gasa, koja iznosi oko 275 evra za 1.000 kubika, dok su tržišne cene dostigle 400 evra. Tokom sastanka, razmatralo se produženje dugoročnog ugovora o isporuci gasa, a Srbija se nada da će uspeti da postigne povoljnije uslove.
Mihajlo Rabrenović, stručnjak za menadžment državne uprave, rekao je za Euronews Srbija da je Srbija tokom poslednje decenije počela da vodi politiku međunarodnih odnosa koja je usmerena na interese građana i privrede. On je naglasio da su energetska bezbednost i povoljnost isporuka energenata ključni motivi srpske vlade, posebno u vreme velike globalne neizvesnosti.
Prema Rabrenoviću, trenutna cena gasa u novom aranžmanu bila bi 125 evra niža od tržišne, što bi omogućilo značajne uštede na godišnjem nivou. On smatra da je bitno ne vezivati se isključivo za jednog dobavljača, već diversifikovati izvore gasa. Srbija je u poslednje vreme uložila u izgradnju gasne interkonekcije sa Bugarskom, koja je puštena u rad krajem 2023. godine, omogućivši uvoz gasa iz Azerbejdžana i Grčke.
Govoreći o tome, Rabrenović je ukazao na važnost diverzifikacije snabdevanja gasom, imajući u vidu trenutnu geopolitičku situaciju u Evropi, koja ima uticaj na sve zemlje, uključujući i razvijene. On je ukazao na promene u političkom pejzažu Rumunije, gde su se dogovoreni novi suverenistički pritisci, što može uticati na nabavku gasa i odnose sa tim zemljama.
Tokom posete, Vučić je razgovarao i s kineskim predsednikom Si Đinpingom, koji je izrazio interes za otvaranje fabrike vagona u Srbiji. Rabrenović je istakao da to može biti pozitivan iskorak, naglašavajući važnost održavanja dobrih odnosa s Kinom uz evropski put Srbije. Prema njegovim rečima, značajno je imati prijateljske odnose s različitim zemljama kako bi se Srbija uspela razvijati i privlačiti investicije.
Rabrenović je dodao da građani Srbije mogu biti ponosni što njihovo rukovodstvo uspeva ostvariti kontakte s dva predsednika u istom danu, naglašavajući odgovornu politiku koju Srbija vodi. On smatra da bi inicijativa za investiciju u fabriku vagona mogla značajno doprineti razvoju srpske privrede. Neki kritičari se možda protive jačoj vezi s Kinom, ali, kako je istakao, doprinos koji kineske investicije imaju na rast BDP-a i ukupnu ekonomsku stabilnost Srbije je očigledan.
U kontekstu svih ovih diskusija, jasno je da Srbija nastavlja da se bori sa izazovima u energetskom sektoru i nastoji da izgradi stabilne i diversifikovane izvore snabdevanja, dok istovremeno jača odnose s važnim partnerima poput Kine i Rusije. Ova politika ne samo da osnažuje energetsku bezbednost, već i pomaže u kreiranju uslova za ekonomski rast i razvoj zemlje na duže staze. U narednim danima i mesecima, biće zanimljivo pratiti kako će se ovi sporazumi implementirati i kako će uticati na budućnost Srbije u kontekstu globalne energetske krize.
