Evropska komisija je najavila novu strategiju za evropski poljoprivredno-prehrambeni sektor koja se proteže do 2040. godine, naglašavajući smanjenje ekološkog pritiska koji je doveo do učestalih protesta poljoprivrednika. U novoj viziji, veći fokus stavljen je na pojednostavljivanje propisa i transformaciju poljoprivrede u privlačniju profesiju, udaljavajući se od dodatnog podizanja ekoloških standarda.
Prema rečima predstavnika Evropske komisije, nove promene će direktno uticati na potrošače, koji više neće videti sistem označavanja hrane na prednjoj strani ambalaže, kao što su „Nutri score“ ili kodiranje bojama. Umesto toga, biće uvedena nova oznaka koja će obavestiti potrošače o poreklu proizvoda i standardima dobrobiti životinja koje primenjuju proizvođači.
Iako je naglašena potreba za većom evropskom strateškom prehrambenom autonomijom, sa fokusom na osnovne poljoprivredne proizvode, nova strategija ne donosi značajne promene u okviru Zajedničke poljoprivredne politike. Kritičari ukazuju na nedostatak vidljivih rešenja za pravedniju raspodelu subvencija, koje bi trebalo da favorizuju male poljoprivrednike umesto velikih kompanija.
Ekološki aspekti, inače ključni deo prethodnih strategija, više nisu centralna tema prema novim smernicama. Strateški plan, koji je ranije predviđao smanjenje upotrebe pesticida do 2030. godine, deluje preambiciozno i teško ostvarivo, s obzirom na trenutne okolnosti i pritiske koji dolaze s desnice u Evropi. Uredba o održivoj upotrebi pesticida povučena je tokom februara 2024. godine, nakon što su protesti poljoprivrednika prouzrokovali promene u pristupu ekološkim pitanjima.
Nova vizija komisije ima za cilj održavanje konkurentnosti evropske poljoprivrede, dok se očekuje da će se jačati standardi za uvezene proizvode. Ovo uključuje strožu upotrebu pesticida i pravila o dobrobiti životinja, što bi trebalo da osigura da proizvodi koji ulaze na tržište EU poštuju iste standarde kao i evropski proizvođači.
Prvi korak u implementaciji strategije biće racionalizacija Zajedničke poljoprivredne politike, koja trenutno beleži skoro trećinu ukupnog budžeta EU. Takođe, ključni element strategije je osiguravanje adekvatnog životnog standarda za poljoprivrednike, jer se mnogi suočavaju sa finansijskom nesigurnošću i visokim rizikom od siromaštva.
Komisija planira do kraja godine razviti strategiju koja bi motivisala mlade ljude da se uključe u proizvodnju hrane, sa ciljem olakšavanja pristupa zemlji, kapitalu i obukama za mlade poljoprivrednike. Ovaj potez je naročito značajan s obzirom na to da je privlačenje mladih u poljoprivredu jedan od ključnih izazova sa kojima se sektor suočava.
Pored toga, reforme će se fokusirati na poboljšanje položaja poljoprivrednika u lancu opskrbe, kako bi se suprotstavili moćnim trgovcima na malo. Neočekivane trgovinske prakse biće podložne reviziji, uključujući mere koje će sprečiti proizvođače da prodaju svoje proizvode ispod troškova, što dodatno otežava njihov položaj na tržištu.
Novi pristup Evropske komisije ukazuje na pomak ka obezbeđivanju održivosti i konkurentnosti evropskog agrara, ali mnogi stručnjaci i poljoprivrednici ostaju skeptični u vezi sa stvarnom implementacijom ovih promena. U svetlu nedavnih protesta i rastućeg nezadovoljstva unutar sektora, budućnost evropske poljoprivrede predstavlja izazov koji zahteva pažljivu strategiju i dijalog između donosilaca odluka, poljoprivrednika i potrošača.
