Datum nove, treće runde pregovora između delegacija Rusije i Ukrajine mogao bi da bude dogovoren sledeće nedelje, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov. Ova izjava dolazi nakon što su prethodni pregovori, koji su se održali u Istanbulu, otvorili vrata novim mogućnostima za rešavanje sukoba koji traje već mesecima.
Peskov je naglasio da je potrebno da obe strane uporede reakcije na memorandume i nacrte koji su razmenjeni na prethodnom sastanku. Očekuje se da će u ovoj fazi razgovora fokus biti na ključnim pitanjima koja su do sada ostala nerešena.
Nekoliko dana pre Peskove izjave, ruski predsednik Vladimir Putin je takođe potvrdio da bi sledeća runda pregovora mogla biti održana nakon 22. juna, što dodatno naglašava želju obiju strana da pronađu rešenje. Drugi krug pregovora između Rusije i Ukrajine, koji je održan 2. juna u Turskoj, okupio je visoke zvaničnike iz obe države.
Sastanak u palati Čiragan u Istanbulu trajao je više od sat vremena, a tokom njega strane su razmenile različite memorandume kako bi se suočile sa trenutnim izazovima. Ovaj sastanak je bio značajan korak ka potrazi za mirnim rešenjem, s obzirom na to da su dva naroda pogođena višegodišnjim nesporazumima i sukobima.
Prema rečima šefa ruske delegacije, Vladimira Medinskog, strane su se dogovorile o velikoj razmeni teško ranjenih, bolesnih vojnika, kao i o vraćanju tela poginulih vojnika. U ovoj razmeni, posebno su istaknuti vojnici mlađi od 25 godina, što ukazuje na humanitarni karakter pregovora.
Iako su pregovori doneli određene pomake, i dalje ostaje mnogo pitanja bez odgovora. Problem teritorijalnog integriteta, kao i pristup prirodnim resursima i sigurnosna pitanja ostaju centralne tačke sporenja između dve zemlje. Uporedo sa tim, međunarodna zajednica pomno prati razvoj situacije, nadajući se da će dijalog prevladati nad tenzijama.
Na društvenim mrežama, komentari o ratu i pregovorima osciliraju između nade i pesimizma. Mnogi pozivanju na hitnu potrebu za postizanjem trajnog rešenja, dok drugi izražavaju sumnju da će pregovori uroditi plodom s obzirom na dugotrajne nesuglasice između Moskve i Kijeva.
Unutrašnja politička situacija u obe zemlje takođe može uticati na ishod pregovora. U Rusiji, Putin se suočava sa pritiscima da opravda vojnu akciju i njene posledice, dok ukrajinski lideri s druge strane moraju da uzmu u obzir želje naroda koji se žrtvuje usled borbe za slobodu i teritorijalni suverenitet.
Osim toga, geopolitička situacija u regionu čini stvari još složenijim. Očekuje se da će u predstojećim danima i sedmicama biti dodatnih razgovora i konsultacija, kako bi se obezbedila podrška međunarodnih saveznika i ključnih globalnih aktera u ovom procesu.
U nedelji koja dolazi, oči sveta će biti uprte u Istanbulu, gde će se sastati visoki predstavnici zemalja uključenih u pregovore. Očekuje se da će javnost biti obaveštena o datumima nove runde, kao i o stavovima koje će strane zauzeti po pitanju preostalog nerazjašnjenog sadržaja.
Ova situacija i dalje ostaje veoma dinamična. Trenutne najave o mogućim novim krugovima pregovora ukazuju na to da, unatoč izazovima, postoji volja za postizanjem dovoljnog napretka u rešavanju konflikta. Većina analitičara smatra da je svaka nova runda dijaloga korak napred ka miru, iako su pred izazovima i preprekama koje je do sada teško savladati. Pregovori će i dalje biti pod velikim pritiskom i pažnjom domaće i međunarodne javnosti.
